Учитељ

Савремено гледиште на учење матерњег језика 13

кају ред међусобно везаних радњи), а изражајни, говорни, облик који им одговара морају наћи сами. Или им се тема задаје у облику пословица, посебних питања или посебних слика, а ученици морају сами наћи и садржину и језички израз за развијање датих тема.

Ш]то се тиче система овакве врсте изражајних вежбања, овде се напомиње ово: у неким се упутствима налаже да се почне састављањем појединих реченица, испрва простих, па везаних итд. Затим се већ прелази на састављање читавих излагања слика, међусобно по реду везаних, и најзад на самостално састављање по темама у слици. У другим упутствима писци, прелазећи преко састављања реченица, почињу с причом чија је садржина изложена у неколико слика (цртања), па затим прелаза на самостални састав. Трећи мисле да је могућно, одмах почети са састављањем самосталних прича: ученицима се даје само тема, а речи морају наћи сами. Уосталом, треба рећи, да се овде не може обићи без питања која упућују на речи и мисли потребних за развијање теме.

Ето, то су, приближно, сва стилска вежбања која се у данашњим школама примењују да би се ученици научили излагати своје мисли. Све се махом и у првоме реду изводи писмено.

Свакако, у развијању језика (32 говор и писање), у развијању способности, умења, за излагање својих мисли сарађује и штиво које тумачи, усвајање написа разнолике садржине, и етимологија, а нарочито синтакса. Али, као што је већ казано, основица у предавању тих предмета таква је, да ученици немају куд него морају да слушају и да памте више него што морају да излажу усвојено.

Ипак, овај преглед развих облика за вез биве у излагању не може дати верну слику стилског поступка и рада у школи. Мора се додати да се између њих истиче препричавање, просто препричавање прочитаног написа приповедног карактера. Најраспрострањенији је тај начин вежбања. Огроман број школа врши само препричавање. |

Може ли школа тим путем стварно постићи смер развити у деце матерњи језик, научити их да се њиме користе у исказивању својих мисли, доживљавања, и да ли главноме задатку школскога рада, — умно развијање деце, — одговара