Учитељ

Педагошки преглед 115

ном делатаошћу; убрзати у њима прелаз из стања зависности у независан дух; припремити нарочито подешеним школским васпитавањем децу, -—– чак и ону из сиромашних класа, — да створе себи средства за живот, да се сама издржавају и да рачунају само на себе, на „зе -гпррог“, — то је најважнија и највиша брига основних и средњих школа американских.

Радничко васпитавање индустријском и стручном наставом служи се у најширим размерама практичким опитима и радовима. |

Американски радник је оличени тип будућег европског радника. У свакој квалификованој професији, он је образован човек; појава некадашњег радника чије се је знање састојало само у бољим или лошијим начинима рада, у различитим методама, у нарочитим згодама и тајнама, одавна је већ ишчезла у модерним радионицама Новога Света. Све фабрике остварују такозвани „јађог зампо“, економију радне снаге, употребом усавршених машина-алата; разумно руковођење тим алатима. обраћа се више делатним способностима мозга и живаца него ли мишића, и изискује више пажње, брзог одлучивања и окретности при руковању, него ли физичке снаге.

Усавршавање и брзе трансформације које је индустрија издржала у погледу својих алата и метода рада, створиле. су код радника, пословођа и радионичких надзорника нове осдбине, пре интелектуалне него физичке; индустријске школе у својим облицима, настојавају на даљем развитку тих особина и на њиховом учвршћивању у раси.

Теоријске студије се, исто као и код опште наставе, врше по врло конкретним методама; предавања се ослањају на вежбања ручним опитима којима је циљ да основним занатским знањима придруже посматрачки дух, окретност и извежбаност руку, индустријску интелигенцију. Изузев три или четир стручне школе, нигде ни трага од специјализације; школи је циљ да развије у раднику смисао за извршивање уопште; она ствара потпуног човека, даје му општу стручну културу и на тај начин сузбија обесхрабрујуће напоре при једноликости и претераној подели рада, — последице производње на велико и по серијама.

Судећи по стваралачкој моћи американског рада који се