Учитељ

204 Учитељ

дошли до тота да кажемо за неку столицу: прва, за неку друга, трећа и т. д. Пошто свака столица може заменити другу, узимам коју му драгу од разних столица на пр. прву. Сада замислимо ову столицу на место друге, треће, четврте и т. д, али тако да она и даље врши своју функцију на пређашњем свом месту. У томе би случају ова столица имала репрезентативну вредност (представа те столице имала би вредност појма) и број би ту био као множитељ. Ово је гледиште Хербартове школе. „Кад се у обичном животу“ — вели Хербарт — „изговори реч три одмах се помишља на три ствари, број пак означава утрострученост. Он је прави множитељ“. „Ако замислимо уз број 12 општи појам столица или бела меџедија, опазићемо да са тим појмом одмах "нераздвојно иде и одређивање по броју, и да међу ово 12 столица нити има прве нити дванаесте, јер су све у исти мах обухваћене општим појмом“.:

Према томе би разликовали два ступња при обраговању појма о броју: !. број као сума (на пр. три столице: прва, друга и трећа); 2. број као множитељ (на пр. три столице, репрезентативна садржина узета три пута). Прво се ступање не може прескочити; а кад се први усвоји онда не треба бог зна колико труда па да се постигне и други ступањ, претпоставивши да је дотична личност дозрела за ову апстракцију.

| Х

Ми разликујемо представе бројева и појмове бројева. Да ли је ова разлика оправдана 2 ;

Керепег вели: „Појам разлаже... садржину опажаја у два дела: један део садржи ознаке, које се јављају чешће пута, које се на многим стварима обнављају, дакле обележја, која су многим предметима заједничка; други део обухвата ознаке, које налазимо само на појединачном предмету. Овај други део означава се као сликовни вишак. Сад се пита, које заједничке ознаке има број, дакле обележја; која се находе и на осталим бројевима а шта је његов вишак“.

Узалудан би био сваки труд, који би се утрошио на то, да се нађу ова обележја. Зар математика не апстрахује све квалитете ствари Ако узмемо на ум обележја, која се јављају на дубу, букви и јасену, долазило до појма дрво, али никад не

1 Уоктапа, Lehrb. d. Psych.