Учитељ

Књижевни преглед 217

То су речи из поучне и корисне књижице Д-р М. Ђ. "Поповића: „Да сам знао раније“.

Писац њен овим самим, и кад га човек не би лично по=навао, осликава се као један од оно мало истинских људи којима опште добро лежи на срцу; које бол свакога појединца дира као и сопствени бол. А то је обележје једнога реда ретких људи — алтруиста.

Писац, чији нам је рад познат још из ратног времена, сани част и данашњем друштву у опште као и нашем народу дапосе. Он је тај истински човек који је по Маћедонији прикупио, за време рата, незбринуту сирочад и збринуо их уз

припомоћ добрих људи. Гледали смо ту дечицу, у Водени. Она с“ била ведра, свежа, крепка, и нахрањена и лепо одевена и обувена, она су у г. Поповићу гледала свога родитеља.

Г. Поповић, који воли свој народ, правилно је проценио шта значи имати здрав, и физички и морално, помладак, те је прегао и створио „четнике“ и „планинке“

Као потпун образован човек, он је увидео убиственост повехих наших ружних обичаја; нарочито убиствени утицај алкохола по живот и друштвени морал и ево нам пружа лепо ин лаким стилом написану, па ипак зналачки исцрпну књижицу: „„Жа сам знао раније“.

У њој је врло лепо изнео штетан утицај употребе алкохола по: морални, социјални, економски и здравствени живот

ашета друштва.

(Он жели преображај садашњега друштва у идеалније, где неће бити готована, већ ће сваки бити у могућности да се просвети и да под заштитом друштвене заједнице користи и

себи и друштву својим радом. Даље, тражи неговање уметности, варочито оснивање невачких хорова, те да људи штетно ужи"вање утотребе алкохола замене корисним уживањем у истинској уметности.

Накратко, човек који воли своје ближње шаље им корисне поуке и позива их да исте, ради општег добра, прихвате.

Стога и ми ову корисну поучну књижицу најтоплије пре_торучујемо свима који воле човечанство, да је оживе у нашем друштву ради срећнијега живота свих и свакога. |

Драг. П. Илић.