Учитељ

Да завршимо. Лајево основно начело активности, експресије, оправдава се на темељу нашег садањег познавања биологије, анатомије, психологије, патологије и ембриологије. Експресија не следи импресију; реакција на надражај. Али из анатомске концепције сензоричко-моторног лука, од патолошке евиденције значаја ноторних идеја за мишљење или из биолошког наглашавања активности и прилагођавања, не следи да импресија, интелекција и експресија увек свесно следе у поменутом реду. Та три елемента су увек присутна; али обзервација, T. |. импресија може бити несвесна све док се не створи проблем помоћу кога се такорекућ стаче у духовну или физичку активност, T. | у интелекцију или у импресију. Та три елемента могу бити присутна, али средњи скок између активности и активности, између акгивности и обзервације, или између интелекције и обзервације. Додуше, ово је један други корак у наглашавању или истицању активности, то појачава ·Лајево основно начело, схваћање да експресија следи импресију (експресија се свесно или несвесно руководи интелекцијом), и да реагира на духовну (душевну) организацију за више развиће. Једном речи све ово иде у прилог Лајеве школе рада која се оснива на његовом основном педагошком начелу. ž

Др. Вој. Р. Младеновић, учитељ.

Морална настава У народној школи.

— Свршетак 4. Начин, на који треба уредити моралну наставу у народној школи, зависи неоспорно од тога како се схвати суштина морала, религије и душевног живота уопште. Стави ли се јединка у тежиште посматрања, пошто се у њој гледа разлог за постанак морала, религије и душевног живота, и схвати ли се њен · душевни живот као производ спољних утицаја, као резултат резоновања и упућивања, онда је морална настава, како смо је- карактерисали, разумљива. Али такво схваћање нам не даје објашњење морала и духовног живота које задовољава. Оно "чини пре свега једно извртање, стављајући свршетак (инди- |