Учитељ

Морална настава у народној школи 249

Узме ли се једна страна душевног живота као основица морално-религиознога поступања, онда се не може доћи до правог схватања истога. Недопуштено је и мишљење да има више развијања душевног живота, која иду једно поред другога. Не постоји један морални поред једног религиозног, једног интелектуалнег или једног естетичког развитка. Постоји само један истоветни (јединствени) развитак душевног живота и са тим развитком је од самог почетка дат и морално-религиозни живот (у најпримитивнијем облику, разуме се). Религија је у својој највишој форми свест о везаности за општи живот. При својем првом опажању, при својој првој свесној животној акцији преживљује човек ову везу и још ту имамо да тражимо почетак религиозности. Нико од педагога није религиозни развитак код детета схватио дубље од Песталоција и баш због тога су га у црквеним круговима гледали као атеисту. Хришћанска црква, нарочито католичка која има пред очима владавину над масама нема ово дубље схватање религије, Она је остала при митолошком посматрању и мисли да ће са уклањањем митологије и бајка из религије и ова сама бити уклоњена. Правом, првобитном хришћанству није међутим оно схватање страно, као што смо већ поменули, Тиме је већ дата могућност да се створи једна заједничка основица за моралнорелигиозно васпитање деце разних (не само хришћанских) конфесија. То се може постићи само моралном наставом, која, не бркајући појмове религија и конфесија, схвата религију у њеном правом, философском значењу. Како ми замишљамо ову наставу, показаће нам у најопштијим напоменама последњи одељак. 5.

Из последњих речи се већ јасно види да за конфесионалну религијску наставу нема места у народној школи. У том погледу има Кант потпуно право. Али пошто суштина душевног живота не почива у свести него у деловању (акцији), то је и морална настава, која има пред очима поуке, „моралисање“, такође погрешна. Поред овог сазнања морамо при обради мсралне наставе у народној школи да имамо на уму и од нас признату основицу за морално религиозни живот, наиме развитак и животну заједницу. Из тога имамо да добијемо циљ