Учитељ

55]

Књижевни преглед 93

никад постизавало, школа је спремала за живот — ништа природније. од тога наравно — али не за живот у етичком смислу, већ за жипот у грубом материјалном и техничком смислу. У томе је, како писац наводи, и сва трагедија данашње школе. Школа је спремала: професоре, учитеља, адвокате, инжињере и т. д, али није спремала — људе... школа је подизала културу тела, одела, становања, опхођења и кретања, али је заоставила културу — душе... Сјај досадашње културе је варљив: маска која скрива трулеж и нискост душе, Школа је помогла да се развије материјално богаство, али под њом нас драмира голотиња душе!),..

По једној смелијој компарацији писац данашњу културу сравњује са фраком на — црнцу дивљаку...

Писац је мишљења да све врсте школа, од најнижих до највиших, буду на првом месту васпитне, па тек онда професионалне. За напредак и отпор у животу није услов количина знања, већ способност суђења и владања собом у чисто-етичком смислу. Живот се не улепшава техничким и материјалним квалитетима већ етичким. Подижимо културу душе а не културу спољашности, јер је живот у основи само синтеза етичких принципа.

Али пустимо писца да нам у својих девет одељака лепше и потпунује изнесе своје мисли. Сви ови одељци обрађују по једно специјално питање али сви скупа чине једну целину органску. Сви су обојени једном бојом; кроз све одељке писац спроводи једну мисао: да данашња школа не одговара животу, али да је и сам живот упућен рђавим циљевима. Потребно је идеалније схватити, најпре, живот, па ће нам и школа бити

боља. *

| „Мисли о школи“. Овде су изношени пишчеви погледи на школску наставу. У настави је овладано мртвило, вербализам и материјализам. Пропагатори „реализма“ у школи туже се на мртвило класичних језика, а не осећају мртвило целе наставе, Географија је У нашој школи поглавито топографија и хидрографија, а најмање поприште и најмања подлога културног живота и развића. Књижевност је регистар књижевних имена и датума, мање историја идеја и типова;

„Учитељ“ 5