Учитељ

Методика 333

понудити и готов одговор; ученик, ослањајући сена свој лични оглед, посматрање и испитивање, мора одговор што је могућно самосталније потражити у предложеним сликама и у сопственим осећањима; питања по својој изградњи морају одговарати склопу дечјега говора, а по садржини правилно упућивати процес асоцијације који се у дечјој свести извршује.

Лично искуство свакога наставника најбољи је учитељ у вештини давања питања.

VI

Основице за разговор, за излагање и за саставе по сликама, могу бити приближно овакве:

Радозналост Прича у четири слике.

Слике представљају немио случај са малишаном, и деца "ће то с вољом испричати.

Прва слика. Малишан у трему (предсобљу) види ка полици ормана замотуљак са играчком. |

Друга слика. Малишан се пење на столицу и дохвата завој.

Трећа слика. Малишан пада са столице.

Четврта слика. Сестра, која је дотрчала, смеје му се. Он плаче.

Фабула приче може се утврдити например оваквим питањима: Шта је дечак хтео да узме, и одакле 2

Шта је тога ради учинио 2

Шта је било са столицом, и шта се детету десило 2

У одговорима на ова питања треба да се добије, при"ближно, прича како је дете хтело да узме играчку са полице ормана. Попело се на столицу. Столица се претурила, дете. пало и повредило-се

__ Ово је, разуме се, мало за једну причу из детињих уста.

-Ученик ће укратко казати само оно што је нацртано на сликама. Жели се да ученик ту кратку причу попуни својим роЂеним запажањем. А учитељ га на то и мора подстаћи својим питањима, приближно оваквим: -

Како се звао малишан 2 (Рецимо, Пећа).

Због чега му је играчка обећана, и ко Му је обећао 2 «Пећин дан извесно био је близу).