Учитељ

УЧИТЕЈЉ

соке ок око) «со: ОСУ скок окр) Београд, јануар танке Св. 5. Год. IH:

"Svet. O. Avramović: 0) понгећа огаванзко-оо!НЕкоо \WayHH{anji | MMA,

Nauka o vaspianju je, nesumnjivo, progresivna. Ako ovu mauku posmatramo na široj osnovi, što je u ostalom i pravilno, :zapazićemo da je ona sinteza i primena raznih činjenica i zakona ~iše naučnih grana. Po predmetu svoga obrađivania, dakle, nauka o vaspitanju zasniva. se na više pomoćnih nauka. Pitanje o čoveku i o njegovu vaspitanju nije jednostavno pitanje. Čovek le sinteza 'ne samo duhovnih, već i telesnih, estetičkih, moralnih, tehničkih, socijalnih i političkih dispozicija. A sve se ove dispozicije Vre:nenom menjaju i prilagođavaju progresivno, otuda i nauka о уаspitaniu mora biti progresivna kao što rekosmo.

Sve su se nauke u vremenu i s vremenom razvijale. Što je mekada bilo tažno, docnije se pokazalo netačno, što je nekada bila laž danas je istina i obratno. Taj je slučaj i s našom naukom ; Ђа5 u njenom istorijskom razviću imamo najeklantantnije potvrde za -ovo. Otuda je teško braniti konzervatizam ili tradicionalizam u ekzaktnim naukama; najmanje se, pak, on može braniti u nauci o vaspitaniu. Ako se izvesne materijalne činjenice ili aksiome iz meorganskog sveta i mogu konzervativno duže čuvati i braniti, nauka ·o vaspitanju, ko.oj je predmet živ čovek, takve činjenic» teško može postavljati. Ništa se tako stalno i progresivno nije menjalo 'kao čovek i socijalna sredina. Za ovo nisu potrebni primeri. Prema Жоте naša nauka ne može imati izvesne stalne zakone i ciljeve utvrđene u jednom vremenu, pa da važe za sva potonja vremena. Jstorijska pedagogika, ponavliamo, daje nam najlepše primere ovoga Tazvića. Ciljevi vaspitanja, da njih uzmemo kao primer, bi:i su · različiti u raznim vremenima. Na promene ovih ciljeva uticali

1 Ovaj referat je čitan i primljen na okr. učitelj. zboru u Palanci 7. aprila t. g.

уза