Учитељ

348 | Учитељ

0 2 Ене

одликује једино изучавањем наука. У том једностраном старању она је отерала врло далеко. Но рад основати искључиво на памћењу значи ставити у опасност будућу активност — такав рад чини те педагошки механизам све ниже и ниже пада.

И ако се још живи у духу традиција и прошлости и ако се школска реформа изводи бирократски ипак све учитељство мора захтевати 'што прогресивнију школску реформу. Није потребна само реформа спољње и унутрашње школске организације. Потребна је и реформа метода и „предмета“ у свем школском програму. Потребна је реформа свег духа школског. Од те реформе не сме бити искључена ни аритметичка настава.

Не треба гледати сада на развијену методичку литературу по овом питању, већ на факат који је битнији, на факат огромне количине материјала, која имају деца да савладају, што представља прави узрок немогућности правилног рада у овом „предмету“. Због тога у овој области и поред свих обмана господари стари дух, који је штетан и у физичком погледу. За многе је учитеље рачун тежак крст, који морају да носе. За децу је поготово непривлачан пошто не одговара њиховом укусу. А ова ће настава само онда бити лепа кад на њу гле дамо кроз дечије очи.

Правилно поставити наставу значи већ је остварити. Апсурдан је онај рад с децом који није удешен према њиховој природи. У теорији се сви у овоме слажу, али у пракси у овој настави већином царује рутина. Стари педагошки свет сматра да се наставничка вештина може да угура у параграфе; зло се налази у систематизирању и механизирању. Настава саобразна с природом неће то. Она хоће дете да развија свестрано и хармониски. Она хоће да дете поступно развије своје моћи, да очврсне телесно и духовно и да завојује цео свет и то не само свет факата и догађаја, но и свет идеја и закона.

Стари наставни систем стално и нештедимице врши нападе на природан ток дечјег развића. Он се служи силом. Дете долази у школу и у место да се искористи његова наклоност према цртању, опо се нагони да одмах пише и ако нема за то воље. Ако се некад и дозволи цртање дете се ипак гура у оквире необичне течности, чистоће, промишљености и др. А дете у слободном цртању само даје маха развићу своје фантазије и смишљености. Стара школа увек казује детету његове