Учитељ

39

Г. П. Александровић предлаже да се у резолуцију по овом унесе захтев: да у програм Жен. Учит. Школа уђе познавање домаћинства, домаће економије и више хигијене.

Г. ]. Петровић мисли да се у разбијеним селима не може вршити полудневна настава, већ само у збијеним. Ово би се могло провизорно покушати.

Г. М. Кашић: Треба захтевати првенствено да се учитељ. кадар повећа пријемом већег броја ђака у Учитељ. Школе. Противан је извођењу полудневне наставе, сматра то као нужно зло-крпеж, кога се треба што пре ослободити.

Г. Инспектор објашњава да је и сам тражио да се повећа број учитеља, но треба се у овом моменту помоћи са овим што се има.

Г, М. Брашић : боље је радити нешто, него не радити. Нарочито инсистира на томе, да треба женску децу сву без разлике школовати и васпитавати. Она ће бити фактор у будућности за васпитање народног подмлатка.

Г. ). Петровић: предлаже да се шк. година подели на јесењи зимски и пролетњи течај. Да деца нижих разреда походе [и Ш, течај а У. и М!. разред |. течај.

Г. С. Брзаковић: Данашња основна школа не сме остати завршна школа. Он је за продужне школе, но пошто су оне необавезне, он се слаже с предлогом г. Инспектора.

Г. Ж. Крстић: налази да је кадар учитељски који се сада добија из педаг. течајева недовољно спреман за рад у вишим разредима. Због тога се програм из М. и У]. разр. не може ни изводити. Треба оснивати сеоске књижнице и читаонице у којима да се продужава рад школе.

Г. В. Урошевић: ја мислим да је у овом моменту много нужније и прече наћи пут да сва деца сврше бар четири разреда, јер их много остаје без школе, него да то пустимо да иде како је и до сада ишло, а да бринемо за оне који су већ свршили четири разреда. |

Г. М. Рабреновић референт Мин. Просвете, који је у току дискусије дошао као гост, има свој нарочити предлог по коме настава траје 8 година. У прво време да се изводи на овај начин: прва четири разреда као и до сада; у У., МГ, VII, a VIII. разр. радио би само један наставник и то: