Учитељ

42

школске клупе обично пуне; у противном проређене. Противу морално посрнулих типова, који школу не цене или оних, који су неспособни да је цене, увести одмах веома строге казне. Оне су сасвим на свом месту како су предвиђене новим пројектом закона о народним школама.

5, Односно набавке уџбеника за ученике мишљења сам, да свака школска отиштина уноси у свој буџет, сваке године потребну суму. за набавку уџбеника, за све ученике дотичног места. То је сасвим оправдано, јер, један сиромашак школује, рецимо 5—6 синова, које спрема за друштво, за целину и док он подноси сам те терете, дотле његов сусед, велики богаташ нема за школу ни једно дете и за издатке ове врсте не подноси ништа, а благодети целине ужива више него десетине сиромашака. ПРЕДЛОВИ.

1. Да би се нерадни учитељи приморали Ha озбиљнији рад у редовној школи, у школи живота и на свом личном усавршавању, мишљења сам, да оцењивање по чл. 48 треба укинути па завести кондуитисање.

После. извршеног годишњег прегледа сваки би наставник имао да добије читав формулар, у којем би биле изложене све његове добре и лоше стране, Ако своје грешке, у Раредној години не исправи, онда га казнити и платом и губитком права на повишицу. Го унети и у закон.

2. Услед великог броја неквалификованих наставника по осн, школама. увести за дужи низ година учитељске курсеве, по свима окружним местима ради усавршавања. Курсеви би трајали целог септембра сваке године. Предавања да држе бољи професори и бољи учитељи, лекари, економи и судије. За то време ни основна школа ни гимназија не би радиле.

3. Тражити. да Просветни Савет одреди стручне људе, који би израдили једнообразне мануеле из свих предмета за учитеље.

Установити сталну комисију при Министарству за израду уџбеника за основну школу, у којима би била задовољена џедагошка, научна и практична страна.

4, Просветним инспекторима дати власт, да могу изрицати

осетне казне над свима, који ометају рад просветним устано– \