Учитељ

их

Музичко васпитање 385

Драг. А. Марковић,

МУЗИЧНО ВАСПИТАЊЕ

Готово увек нејака беба реагира на ритам и мелодију. Ритам, как) каже г. Stanley Hell, „0aje makm души“, отпушта и разнежава и душу и тело, и има далеко већи значај као духовна и морална моћ. Рецитовање какве ритмичне песме или стихова, певање и ритмичка физичка вежбања, почетци су музике као ритмичне вештине. У добу, кад дете није више равнодушно према звуку, а то је у шестом месецу, благ глас звонцета ће изазвати код њега исто толико задовољства жао и груби гласови, који у исто време култивишу рудимен"тарна музичка осећања; зато је од велике важности давати деци прилике где ће чути само мелодичне звуке. У кући, где ни један члан породице не свира ни, на каквом инструменту, "било би од неоцењиве вредности стварати згодне моменте, где се може чути добра музика. Беба од шест месеци осећа музику а већина деце од једне године показаће своје велико задовољство слушајући је. Боље је деци прибавити добре врсте мелодија ритмичних и хармоничиих, него их упознавати са „добро познатим класицима. Дакле, дати им музику која је игти-нита, трајна и нормална. Ако деца слушају често такву музику од даровитих учитеља и њихових ученика, њихови укуси могу "непрестано бити од утицаја; а безвредносна, досадна и сензазциона музика неће бити у моћи, да их привуче.

Према развићу детињих способности, давати музичке инструменте са добрим звуком, подесне према његовој величини, жоји ће му заменити играчке а који у исто време гаје музичко "осећање, дају згодну прилику за експериментисање и самоизражавање. Добош, бубањ цимбала и пиштаљка су без вредности. Мопеззор! узима „музичка стакла“ (тизса! с1а55ез) и "серију звонаца поређаних у скали по висини својих тонова, који “се добијају ударајући звонца једним дрвеним чекићем.

Свако мало дете воли да свира на „рапо“ (клавир). Проста играчка „ртапо“ је збрка гласова, који могу само пореметити детиње музичко осећање. Али је много боље давати деци играчку „рапо“, која има најмање две или три скале, где су