Учитељ

Философија 401

упутити. Ми бисмо могли такође за Јунга и његову школу једну паралелу повући и т. д Према томе није довољно, да се том приликом упућујемо на Заратустру, Кро што то Јунг чини у његовој „Психдлигији несвесних процеса“. Једно брижљиво и дубоко испитивање, у колико тај нови садржај модерног психоаналитичког ата и разумевања последње сврхе има Начеу да заблагодари, заузело би овде видно место и то не само из историјског разлога већ и из разлога праведности. Бери, 28. јула 1921. год. С немачког

Мил. Ж. Лазић.

ПСИХОЛОГИЈА Piše: S. Ljublnčić, učitelj.

O pažnji

Voluntarizam, a s njiim u savezu emocionalizam osvaja sve više savremenu školu, usuprot jednostranom naziranju, koji je od škole tražio samo obrazovanje spoznaje, dakle čisti intelektualizam. Filozofsko-psihološki voluntarizam proizveo je u školi ideju samoradinosti i samostalnosti učenika. Time je pokrenut emocionalni život, jer rad kao emanacija volje u uskom je odnosu sa dičevnim pokretima, ili čuvstvovanjem, osjećaniem. Svakako da.ie time unešen u školu nov pokret i to vrlo koristan. Voluntarizam ne isključuje intelektualizma, a njegova primjena u školi ima svrhu, da paralelno, harmonijski razvija glavne tri duševne гадпје. 1 као što u tumačenju duše nema odjelitfe funkcije spoznaje, čuvstiva i volje, već postoji jedinstvenost, tako i škola počinje u savremenom svom razvijanju da utječe na podjednako obrazovanje svih triju glavnih duševnih radnia i na taj način obrazuje ličnost.

Pokraj sveg toga voluntarizam је potisnut naprijed i radi svoje velike važnosti za obrazovanie učinjen polugom, na čemu počiva čitav sistem rada. Obrazovanjem i jačanjem volje stvara se disponiranost individualne snage i prema fome je volja — kako Meumann ističe — „veliko i infensivno htijehje, a ne u smislu “opšte psihologije kao skup duševnih pojava“ („iIntelligenz u. Wille-