Учитељ

414 Учитељ

На слогове се раставља у хору више ради забаве. Учитељ рекне реч, или реченицу, што се читају или пишу, уз упуту, да их деца лагано и неприметно растављају на слогове.

Растављати на гласове апсолутно није потребно. Оно је само дангуба. Напротив треба децу учити да гласове спадају и нижу заједно, колико могу у једном отварању уста.

Учити растварати речи и слогове на гласове много смета

код читања. То је исто оно старинско: буки — ag, ба. Дете по томе служи се и код читања тим поступком, оно у речи прво изређа све гласове, па онда тек прочита реч, а то дуго траје, јер док, рецимо, у дугачкој речи изређа гласове, деси се да им поредак заборави те мора неколико пута да их понови док прочита реч. Читање је врло споро и несигурно. Дочим, када се дете научи, да гласове одмах спаја без прекицања и одизања, иде читање лако и поуздано. Искустао је потврда за то.

Тако исто и кад се пише иде лако и глатко. „Код писања се мора тако лагано говорити у себи, — кажем, као кад гусеница мили“. У устима се држи једно слово све дотле, док му се друго не дода, односно треће, четврто докле се сва слова која се под једним отварањем уста изговарају, не изговоре, односно не напишу. Ја им кажем: „Нижите слова као гранате ва конац и као што зидар лепи цигљу уз цигљу“,

Оригинално их је слушати док се не увежбају, кад читају и певуше те кад морају и по који незгодан суглас да отегну, док не намире слог.

Ко тако ради тако боље пролази а што је најглавније и "лакше а то се данас тражи и то згхтева и напреднији дух апколске наставе. |

Срем. Митровица 1921.

Aja: CK ORO aa ai

OON.