Учитељ

Наша просветна политика . 453

да ли тај народ има великих научника и филозофа а сад да додам: да срећа једног народа није увек коинцидована ни са самим знањем раширеним у томе народу. Без знања заиста нема прогреса, али је опажено изучавањем историја цивилизације код разних народа, да су развиће воље и моралитета исто тако важни елементи за срећу народа као и знање. Једна морална инспирација мора дириговати радња људи и та инспирација, то осећање, депонују се у душама у добу од 12—20 година. Зато и јесте образовање младежи после основне школе од велике важности, те и продужно школовање заузима у народном васпитању толики значај, да оно чини део просветног програма сваке напредне политичке партије. Колико смо ту изостали да напоменем: да у сред Шумадије, у крагујевачком округу имамо 5 гимназија а ниједне продужне школе за сеоску децу.

Сва ова факта, која сам изложио, довела су просветне раднике, да у великом проблему значаја просвете у демократијама гледају три ствари: Подизање школа, школовање после о:новне школе им најзад ширење знања и писмености у широке слојеве привашном иницијативом, а коју држава мора обилно помагати. Шта може приватна иницијатива учинити, најбољи доказ даје нам друштво „Просвета“ у Сарајеву, које је учинило великих услуга народу. Како ће бити организовано то продужно школовање, и ширење знања у народ приватном иницијативом, то нећемо овде детаљније излагати, али Радикална Странка то „сматра као део свога просветног програма.

Мени се чини, да се може рећи да ми и немамо јасну и «одређену политику. Стварањем школа бави се и Министарство 'Просвете и Министарство Пољопривреде и Министарство Тртовине и Ивдустрије свако за свој рачун без међусобне хар„моније и споразума. Ту нема плана ни система него се ради на парче, на дохват. Ми већ имамо спремљених пројеката и једне је спремило Министарство Просвете, друге Министарство Пољопривреде а треће Министарство Трговине. Па и у самом „Министарству Просвете једна је комисија радила закон о основној настави, друга о средњој, без међусобне везе.

У једној држави све врсте школа и све просветне уста«нове чине једну органску целину, чине државни просветки си-