Учитељ

„#56 Учитељ

просветну политику треба, у неколико бар, мењати. Нама треба "господо, сада поред гимназија и Универзитета и стручних школа: индустријских, пољопривредних и других.

Од ових 13.000 ђака, благодејанаца има на београдском Универзитету око 1200 а у иностранству око 1400 и ако овим цифрама додамо и благодејанце у Загребу и Љубљани, излази да је готово сваки четврти ђак Универзитета државни пигомац или благодејанац. Код ове тачке казаћу: држава је морално дужна помагати сиромашне али само добре и ваљане ђаке. "Тај млади сиромашни универзитетски свет који проводи дуге часове по семинарима и лабараторијама, предат озбиљним студијама, на свима Универзитетима био је један од извора из кога су постојали озбиљни научници и ваљани администратори државни, И тај свет треба помагати али не и богати свет кога могу издржавати његови родитељи. Ако пак узмемо, да је и „од оних ђака који нису благодејанци или питомци, један известан део у државној служби, онда ће се увидети колико држава троши на универзитетску омладину. Сума која се троши на стипендије и благодејање ђака Универзитета износи годишње преко 30 милиона динара, те је очекивати, да омладина, са великом преданошћу науци, својим знањем користи народу и држави.

Мора се са жаљењем напоменути, да а је 'Просветна Управа отварала и Факултете на Универзитету Београдском а у исто време слала питомце у иностранство. Код наша три Универзитета шиљање ђака у иностранство право је расипање. И ако је Влада радикална у мају 1920 год. донела Уредбу којом је шиљање ђака на стране Универзитете одузето од појединих „Министра и пренето на Универзитет, ипак се поред те уредбе „продужило шиљање ђака на страну без икакве потребе и критеријума,