Учитељ

i

Франкфуртски план за проучавање ђака 47

необразованих кругова. Праву важност Штајнмецовог рада нагласићемо ми на крају овог излагања. Сад ћемо да учиним: неколико напомена о васпитању изван породице код поменутих народа. Али о томе у наредном броју.

Др. Паја Р Радосављевић, Њујорк. ФРЛНКФУРТСКИ ПЛАН ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЂАКА

1

Један од најновијих покрета у послератној школској педа. | гогији јесте тежња да се што раније упознају дарсвига леца особито у великим варошима. И, заиста, једна највећа потреба садашнице јесу велики људи, идеални вештаци, честите вође, трезвени државници, свештеници надахнути Потепанковом Исгинском Службом — народним борцима сваке врсге.

Старо упознавање ванредно способне цеце није такорекућ ни постојало или ако је у истину било те беше дело неколи цине трезвених учитеља и професора. Иначе се озбиљно веро вало да сви ђаци могу постићи школски успех у подједнакој мери и на један те исти начин. И данас се сећам једног тог врлог професора који би својим ђацима посве озбиљно говорио да би он најсрећнији био кад би му сви ученици добили одлично у предмету што га предаје, Он је тврдо веровао да је сваки ђак кадар да добије његово „одлично“, или када би га који ђак запитао за какво објашњење он би га одмах насадио са речима: „А зар ти мислиш да си паметнији од овога који. је написао уџбеник из кога учиш2“ Оваки наставнички одго. вори, наравно, раскуражују и осредње ђаке а некмоли даровите. И обично они ђаци надживљују у борби за „одличне“ оцене који знају да „бубају“, који имају добру меморију да памте и објашњења аутора уџбеника. Многи даровити ђаци просто су кињени, омаловажавани, па шта више и истеривани из завода. Али данас се увиђа да је највећа економија ако се поклања нарочита пажња баш оваким ђацима. У Паризу је чињен један опит са једно 30 даровитих ђака који су помоћу одабраних насгавника свршили 6 годишта лицеја за три године и то без икаквог знака замора ни од стране ђака ни од стране наставника.