Учитељ

548 У читељ

označi nove vaspitne ideale, koji su u sve savršenijoj saglasnosti sa stvarnošću i da upravlia tom cilju svu vaspitnu evoluciju. Na tai način ona otkriva svoj visoko etički karakter, ispunjava funkciju prave nauke etike i bavi se· njenim faktima.

6 Pedagoški ideal, obožavan od pozitivne filosofije vaspitanja, nije jedan apstraktan ideal ili arbitrarni ideal, već jedan ideal stvarnosti, koji proizlazi iz uporednog iskustva prošlog i sadašnjeg, iz celog pokreta istorije. To je jedan progresivni ideal kao socii Ini život i potreban, jer predstavlja to što izvire iz samih uslova sadašnjeg života kao poslednji završetak istorijske evolucije prikazujući simbolijski najvišu realnost evolucije; jedan ideal, dakle, ne apsolutan već srazmeran i relativan uslovima cocijalnog života i vaspitne evolucije. Samo na ovaj način pozitivna filosofija vaspitanja podrazumeva i proizvodi pedagoški ideal kao jedan potreban resultat istorijske stvarnosti, ideal koji može samo jedan sistem pozitivnog vaspitanja dati.

Međutim ne bi uspeo onaj pedagoški rad, koji bi ulio sadašnjim generacilama ideale bez osnova u istorijskoj tradiciji, koji ne bi proizlazio iz samog iskustva prošlosti i sadašnjosti. Progres kulture i civilizacije ide od generacije do generacije i prenaša se vaspitanjem u širom smislu te reči u obliku tradicije i u koliko ie ovo smišljen:ie u toliko će i progres biti jači.

Pored toga filosofija vaspitanja postaje jedan važan faktor vaspitne evolucije, koja je proizvod istorijskih uslova i koji je relativni celoj socijalnoi evoluciji i njoj podložna, te može požuriti ili zadocniti socijalnu evoluciju. Tome pomažu i ideali sa kojima je upoznata filosofija vaspitanja, koja postaje tako {edan faktor vaspitne evolucije. Jer svi veliki ljudi, koji su pisali o pedagogici od Platona do Fihtea, označavali su za aspiraciju ideal. U ostalom ko bi se zanimao pedagogikom bez jednog cilja, bez nade da buduće generacije postanu bolje od sadašnjih i bez vere u progres vaspitne evolucije?!

Ideal pedagoški prema tome, koji se uzdiže izvan pozitivne filosofije, jeste radna snaga važnija od samog vaspitanja bilo za individue kao iznad svega za narode. Ova se snaga povećava u kritičnim periodima u momentima u kojima se pripremaju velike socijalne transformacije, u vremenima burnim i teškim iz kojih su izišli novi istorijski periodi. I prema tome vera u smišljenu akciju povećava se u momentima u kojima se pripremaju radikalna