Учитељ

552 Учитељ

Ћемо ни да разговарамо да може бити друкчије.“ — Колико је заблуда владало и колико ће их царовати људском памећу вековима 2! Тако је и програм прописао. Конзервативност и неодлучност и овде царује. Веле: „Старо је знано и сигурно. Шта ће ми ново — да разбијам главу без нужде!“ Сваки хоће да закине од државе било царину, било порез, било време, било мисли своје. Па ипак супротна мишљења нису ме збунила, но сам израдио буквар по коме се ради без припреме (ко хоће). У кратком упутству уз буквар стоји: „Буквар овај не захтева суху и дугу припрему, и може се почети са словима после неколико дана а не после 1—2 месеца“. О овоме је писао и г. Удицки у „Учитељу“. Нека је хвала уреднику „Учитеља“, који је у интересу саме ствари био либералан те је допустио да се чују и друга мишљења јер ће се претресањем овога важног питања најбоље доћи до истине и правог пута.

Моје је уверење да се данашњом анализом речи полаже темељ неприродном и неразумљивом читању. Један опорији Шумадинац читаше: 3 —а -—ј—6 —ч –—а—р! Наша деца тако исто, само са мало блажијим нагласком, а то није ни налик на природни говор.

Па како би се радило без припреме 2

Пођимо само путем природног развоја говора, и добро запазимо боју говорних гласова. Грло издаје само глас а. Тим гласом човек казује свако душевно расположење. Он се модификује у остале самогласнике и сугласнике. Прво су и јасни су и чисти самогласници. Од њих пођимо и у првом читању. Подесним причама изазива се потребни самогласник. Направи од дрваца или хартије слово и вежи слушну и видну представу. Поређај децу да саставе слово: о, и, у, а, е. Ређај каменчиће, зрна и др. у том облику. То ће радити и деца, играће се, и у игри без муке научиће слова штампана. Најзад на табли нацртај слово, и читај га. Нацртај га 2—3—4—5 пута. Нека их чигају дуго, кратко, благо, оштро. То је увек правилно. Затим покажи вел, штам. слова. Вежбај узвике истих гласова и читање истих слова, н, пр. А4! Аа! А4! Ааа! Даа!... Овим се деца свикну слушању и бројању гласова, што је врло важно. А за овом се вежбају у читању узвика: Ау! Ао! Ае! Уа!... Овим се деца неосетно свикну на ред гласова и слова, па кад дођу сугласници, има само-да се савлада тренутност