Учитељ

562 Учитељ

ђења поретка ван часова као и надгледања, упућивања и договарања са осталим колегама у погледу наставе, известан део управитеља није одговорио својој дужности,

— Свршиће се. —

ПЕДАГОШНИ ПРЕГЛЕД Школа сунца

А. Дауге

— Свршетак. —

Дакле, учитељ с ученицима говори о звездама, о лепоти. севера, 0 вечним снеговима, о пролећу и лептирима, о важности животне енергије и о љубави према малим стварима, Говори им о свему оном, што их у дано време занима, узбуђује, од чега живе. Он само онда говори, кад осећа потребу, кад му је немогуће да не говори. Говори им и о својим личним радњама, радостима, мислима и плановима. Ово им прича зато: што их неогранично воли и што осећа, да су му они пријатељи, истина још мали, али — како изгледа — они често бољеразумевају но одрасли. Он нема тенденција, он не држи моралне предике, он не говори „ради наравоученија“, већ говори као оно што људи говоре један другоме о свему личном и безличном. Учитељ и ученици се воле. Они познају и разумевају један другог. Мали Брумхумбер прича, да он врло. добро зна, да ће се учитељ наљутити, кад уђе у учионицу и види, да је неко од њих заденуо дивну дивљу ружу у прљаву мастионицу.

Тако је и било. Учитељ само што није заплакао од негодовања. „Шта радите, децо! Дивља ружа мирише на јутарњу росу и земљу и плаво небо! Нема пвега нежнијег од ње!!! И кад је „реалиста“ Штихелхајм, одговарајући, објаснио, да црно врло добро хармонира са црвеним, после часа му је Брумхумбер добацио: „Заиста, ти си и црвен и црн: коса ти је риђа, а душа црна.

Из дечјих се одговора види, како она воле школу, какве мисли и осећања она у њима изазива и у какве жеље, за_ мисли и расположења доводи. „После предавања нашег учи–