Учитељ

Е«спериментална Психологија као природна наука 105

„осећање је оно што прати представу или осећај“, „осећај је оно што непосредно одговара надражају“ итд. — све саме голе дефиниције, и тако се збиља дође до схватања да је Психологија луксузна наука која никога ни по чему не може да користи. Поводом таква мизерна знања из Психологије потребно је учинити један реви о овој префињеној науци, која је код нас у Србији, захваљујући званичним чиниоцима, помешана с Филозофијом, те се не зна где почиње а где опет престаје Психологија, гезр. Философија. Отуда је и корен заблуди да данашњи психолог не зна ништа више о проблему душе од једног лаика, нарочито образованог лаика. Кривца оваква рада ми смо јасно и отворено изнели у нашем чланку Психологија на Беогр. Универзитету. У колико постоји праве Психологије код нас, она постоји само под кровом Педагогике, тако да се изразимо. Код нас Срба највише су и може се слободно рећи једино унели Психологију наши педагози, али је и она као таква увек по мало премазивана фарбом педагошком, често и сасвим педагогизи„рана, увек су изабирана питања која стоје у непосредној вези с Педагогиком; све друго што нема везе с васпитањем сматрано је беспредметним Зато је и ретко наћи питања из Психологије која би била чисто обрађена психолошки, не обзирући се на Педагогику. Огуда и по који необавештени сматрају често да је Психологија исто што и Џедагогика. Ово идентифицирање Психологије с Педагогиком долази још и с тога, што педагог не може ни корак без Психологије. Ако се овакво погрешно схватање прими за тачно, онда и многе друге науке које имају везе с Психологијом, као што су на пример: Криминалистика, Јуриспруденција, Медицина, Филологија.... који од Психологије ишчекују помоћи, идентифицирају се са самом Психологијом, те би на овај начин настала права збрка појмова и Психологија била би потпуно елминирана на штету општег научног прогреса, што нико не може да жели. И тако сад можемо рећи да је Психологији кад чистој науци оштећен једновремено реноме с две стране: и од Филозофије и од Педагогике, наро"чито од стране Експ. Педагогике која је потпуно асихологирана.

Желећи да разбијемо укорењене заблуде код образована света да је Психологија део Филозофије или део Педагогике или чак исто што и сама Педагогика, чинимо овај сумарви и