Учитељ

Припрема за почетно читање и писање 13%

Не можемо се сложити са г. Удицким, да су ови појмови тако страшне апстракције, да им апсолутно нема места у дечјој свести, Напротив: до ових појмова деца с невероватном лакоћом, долазе и с највећим уживањем и утакмицом аналишу поједине гласовне комбинације; набрајају појединачно гласове, праве разлику између речи и ствари и све остало, што долази у област овога. Галиматијас, који се код неких учитеља јавља, не долази од апстракције појмова, већ од давања лако схватљивих појмова на деци апстргктан начин, и од непотребног, превременог, нагомилавања свију појмова, још у припреми.

Појам о слогу ваља из припреме избацити, као апстрактан, коме у материјалном свету ништа не одговара. Слог је у садашњем језику вештачки створен појам, ради деобе речи при: писању и због те потребе ваља децу доцније са њима упознати, а то је у почетку П разреда. За почетну наставу читања деобе речи на слогове савршено је излишна, па чак и. штетна, јер се без стварне потребе реч цепка у делове, који у данашњем језику немају никаквог значења и ученик се одваја. од утиска целе речи. Ми увиђамо, да су присталице кратког“ изговора сугласника при шчитавању, морали прибећи слоговском шчитавању, због тешкоће самог метода, јер су увидели, да је немогуће шчитавање целих речи, ако се захтева од ученика брз прелаз преко сугласника. Га иста невоља нагонила. је и старе наставнике, који су пре давали по методи срицања, да сричу прво слогове, сваки за се, па онда целе речи. Међутим, ако се и сугласници даду деци отегнуто изговорени, деца прелазе при шчитавању полако од гласа на глас (али сливено — без предаха) док не шчитају целу реч, и свако дете, које: има макар толико способности да може запамтити сва слова, научи лепо читати. Слогови се овде не појављу, већ само целе речи. У преимућство и ненадмашност оваког поступка ја сам толико убеђен, да не могу замислити ђака, који би познавао. слова, а не би, поред оваквог рада, умео читати, што је веома. чест случај код деце, којима се дају сугласници кратко изговорени. Давању појма о реченици такође није место у припреми. Као 'ште смо раније напоменули, деца могу читати реченице,. писати их и изговарати, али не морају знати, да се то зове реченица, а нарочито тиме се не смеју ученици претрпавати»