Учитељ

160 Учитељ

НЊИЗНЕВНИ ПРЕГЛЕД

А) ДОМАЋИХ

Сретен Динић, Из царсшва мрака — књига трећа Царсшво лажне образованости. Издање задужбине И. М. Коларца. Београд, 1913. цена 3 дин.

Г. Сретен Динић није непознат на оном делу наше литературе, којој је циљ народно просвећивање. Рођен у селу, у сељачкој кући, а при том као јавни радник, дружећи се непрекидно с народом и уекући, и на весељу и у жалости, на њиви и заједничком раду у земљорадничкој и млекарској задрузи, уочио је, што нашем народу мрачи душу и снажно и упорно размахује и делом и речју, да мрак растера, Ретко да је који од учитеља још толико делао у народу за народ, као он,

Али је и поред свега тога његова књига, чији натпис исписасмо, остала незапажена. Га непажња, тај немар од оних, који су били позвати да овај рад г. Динића истакну, а то не учинише — можда из пакости и злобе! — покренуо ме да прикажем ову његову лепу књигу.

Колико би само забрујало да су овако што написали; М. Цар, И. Ћипико, Црњански, В. Илић, млађи и сви редом који су „оглашени“! А колико се цене написи једног просветног раденика, једнога учитеља из унутрашњости! Прекоре, да су пок, Јанко Веселиновић и Милорад М. Петровић ушли у књижевност, одбацујем, јер, да су и они остали у унутрашњости, да се само нису докотурали до Београда, (који их је упропастио) и његових „књижевних кругова“, не би им се ни име запамтило као и свима, који из унутрашњости што напишу и ураде.

А сад на ствар. Делање г. Динића у области народног просвећивања је обилно и предметима и обрадом, и јасношћу погледа којим путем треба ићи у овоме веома тешком послу, Писање г. Динићево разликује се од писања осталих писаца тиме, што га намењује народу, дакле маси, а не да „занима“ и раздражују пренадражене „образоване“ читаоце. Описујући мрачну страну душе нашега народа, он силно, са пуно заслужног сарказма карикира све оне, који се својом неспособном образованошћу надмећу народу да га просвећују. Он на јединствен начин описује цело то царство лажне образованости,