Учитељ

Књижевни преглед | 165 _

прво, издато у очи самога рата, спаљено од РАКА непријатеља, и тим је остала ова лепа, пуна АИНУ, књига не запажена, не читана и у народ не унесена.

Лосковац. | | Дим. 5. Димитријевић ; | учитељ. Б) СТРАНИХ ; Чешких . F. A: Soukup. Uvod do ethiky. Nakladatel 1. Otto v Praze Стр. 150, | . (Свршетак)

Међутим учење. рта а Ке Галилеја и Кеплера створише читаву. револуцију у,природним наукама. Филозофија и природне науке разиђоше се. у осамнајестом веку, Етика, коју тада није било још могуће изводити из природних наука него из филозофских, назора, ипак је играла велику улогу. Дарвиново учење је опет зближило ове науке, чему је допринео Зрепзег преневши Дарвинов закон еволуције и на душевни живот служећи се антропологијом и социологијом. Етички појам о индивидуалном алтруизму и егоизму добија сасвим модеран облик под утицајем модерне биологије, која учи „да извођење алтруизма до самопожртвовања. а потирање егоизма до аскетизма води к изумирању племена“. „Биологија нас је научила, да је човек битност промена а промене пак имају узроке у условима, ксји су око нас, па с тим на даље мора да рачуна и етика“, Место раније религије биологија је. са етиком довела у чврсту везу модерну социологију. „Социологија и биологија су тако чврсто здружене, да социологију треба назвати биологијом друштвеног организма а биологију социологијом индивидуа“. На овај начин биће нам јасан однос етике према историји. још је стари арапски филозоф. КАадип гледао у историји резултат животних услова, под којима народи живе, као и поднебља и земље, на којој обитавају. На овоме је радио Уомате а доцније и Магх оснивач социализма. Стављена етика у однос према овим учењима, показаће, да ли је она нормантивна наука, као што су је неки, сматрали, или ће бити чисто критичка ваука.

Дошавши дотле етичари су наишли на највеће тешкоће у решењу, питања, шта је добро а шта зло, а разрешење тога „питања и јесте предмет етике. Било је лако решити га, док је