Учитељ

|

•· Васпитање у“ нашим народним школама 199

,

Дакле овога пута, као и до сада што је било више пута, морамо констатовати: .

а) детаљну реорганизацију нар. школе,

6) стварање учитељског кадра потребног за извођење обавезне школе

в) подизање школских зграда од стране државе и у оном броју који ће задовољити опште похођење школе од стране све одрасле деце за школу.

У многим чланцима, на многим скупштинама, преко многих листова, стеченим искуством, констатовано је да народна. школа, оваква каква је, не одговара потребама нашега народа; с тога је она народу, у више случајева, страна. Јер кад би народ од ње видео више користи, но што је корист коју има од детета кад му чува стоку, сумње нема да би се о подизању њеном као и њеној егзистенцији више старао. Јер се не може претпоставити оно што је корисније а примити ствар. без користи. Да се народ уздигне до те свести, сем голог убеђивања предавањима, ми га морамо убедити радом. Пошто досадањи рад није дао резултате, морамо се лаћати других срестава и других метода.

И опет долазимо на циљ нар. школе. Ја се овде морам задржати на једном прегнантно и лепо израженом мишљењу о циљу и задатку нар. школе. Исто је извађено из једног настав. плана у једном швајцар. кантону. Ево тог мишљења, с којим се и ми можемо сложити. |

„Народна (примарна) школа је завод, који је држава сшворила за заједничио васпитање и образовања деце свију народних класа; за сву децу вреде подједнака права и дужности и исти закони који се односе на наставу и васпишање У вези са родшптељ. кућом народна школа подешава хармониско васпишање између духа и тела. Народна школа образује тело, али исто шако и разум, да би се овај могао доцније што самосталније развијати. Даље народна школа образује нарав и карактер. Она чини дух приемчив за све племенштије покрете људскога живоша, чини га чвршћим и пздржљивијим према свима утшицајпма онога што је ружно, одврат- | но и страсно. Она поставља извесну чврстину у убеђењу, у тежњи за истином, ошвореношћу и слободом, Она полаже