Учитељ

Основи за израду наставног плана и програма 217

ставни програм извршивати а нарочито како ће концентрација наставе бити „спроведена. у

Рекосмо да би избор градива за поједине наставне предмете требало обележиги само у главнијим линијама а детаљисање његово била би ствар стручне комисије.

Под предпоставком да ће наша народна школа бити осморазредна и да ће се од четвртог разреда (годишта) вршити бифуркација не само за средње школе већ и за грађанске и · професионалне, ми држимо да би се према овим педагошким начелима, које смо изложили, могао замишљати нацрт основе за будући наставни план и програм у нашим школама. Као наставни предмети требало би да буду заступљени у нижим разредима: Машерњи језик, Историја, Земљопис, Рачуно Г 80- | метријским облицима, Природне Науке, Певање, Цртање и Ручни рад, Гимнастика. |

У вишим разредима могли би се увести обавезно и Књиговодство, Коресподенција, Познавање грађанских права и дужности, Домаћа и нарвдна економија и Краснопис. Овде је говор само о обавезним предметима, а као необавезни могли би се завести разни предмети који упућују на-практичне радове потребне у животу као дактилографија, стенографија итд.

Што се тиче Веронауке, која је досад фигурирала у свима наставним плановима, мишљења сам да би требала да отпадне

«и ако не спорим њену доста знатну вредност за васпитање,

кад се рационално изводи). Ну ако би се Веронаука задржала у наставном плану градиво из Хришћанске науке требало би да буде распоређено ирема оним напред истакнутим гледи= штима научне педагогике, по којима настава треба да иде оним редом како генетичка поступност духовног развитка захтева, и културно-историјски ступњи друштвеног развитка тако, како би у нижим разредима било заступљено градиво у коме се налазе _ моменти из доба фантазије човечанства и патријархалног жи-

вота а у старијим: Христов живот и његова наука.

С тога истог гледишта из Историје у нижим разредима требало би да преовлађују више народне и уметничке бајке и хисторијске скаске и легенде а у старијим разредима биографије личности које су радиле на стварању државе, и кул-

турно историско стање.