Учитељ

232 Учитељ

нарочито важи за Психологију Чулних Органа, Психофизику и Психологију Памћења; други споредни предмет, Експериментална Физика такође олакшаће разумевање Психологије Чулних Органа (нпр. учење о бојама итд) и уједно оспособљава боље разумевање и руковање апаратима и омогућава и њихово проналажење за експериментално истраживање. Сам факат што је за Експерим. Психологију потребна и извесна техничка спрема јесте један од озбиљних узрока. што по који представници Филозофије одбацују исту Псахологију, јер их је срамота да под старост уче руковање апаратима...

Историја Филозофије, која се до данас студира у вези с Психологијом, врло мале везе има са Експ. Психологијом, исто онолико колико имају везе и остале науке које су временом испале из састава теоријске Филозофије: у колико је потребно хипотезирање и филозофско размишљање психозог ће и то чинити исто онако као што то чине остали научници, чије су науке некад чиниле склоп Филозофије, нпр. математичари, физичари, биолози итд. и сви ови кад им треба, служе се филозофијом њихове науке и упркос томе њихове су науке самосталне науке, сасвим одвојене од Философије. Знамо на пример да има Филозофија Историје или нпр. Филозофија Математике. У овим специјалним филозофијама успешније ће расправљати стручњак респективног предмета него унџверзални филозоф, који хоће и код данашње поделе наука да се меша и у шуђе сшвари са којима је површно упознат. Код нас је на пример филозоф те врсте Б. Петронијевић. Такав поступак изазива код стручњака смех и презирање... Док специјалиста савесно мора признати да није у стању све да прати из своје струке и у најповољнијим приликама, док је специјалиста сасвим скроман у својој спреми, дотле се филозоф цинично намеће овом да помогне у Филозофији његове струке. Зар то није смешно и неозбиљно2 — Ну сад су овакви филозофи све ређи и они ће се ускоро са њиховом „енциклопедијом“ због непрестаног напредовања науке сасвим изгубити, управо они ће остати на својој новој области рада. Да завр-

шимо: психолог ће у колико»му треба Филозофије, сам изра--

бивати Филозофију свога предмета.

·

AO S OC

ij |

она а а а а ава ос оса аса.