Учитељ

264 Учитељ

Дакле к субјективним мотивима детета! Дајмо му прилике да ради и да радом стиће знање и да се правилно узгаја. Упознајмо боље важност ових двеју душевних функција и негујмо их у нашој школи. Стичући знање у школи јачајмо вољу за радом и не остављајмо децу при одлуци, а без рада. Наша школа као заступник Хербартовог смера полаже највише на стварање ћудоредно-моралног карактера и религија као и хуманистични предмети (особито хисторија) највише се у ту сврху искоришћују. Па шта видимо! Деца се доводе пред лепе и узвишене чине, али је врло мало прилике да својим племенитим душевним покретима задовоље. Све остаје при одлуци, а без чина. Школа рада даје највише прилике, да се потреби извр- ' шења самог рада и деловања учини најбоља услуга. У нас се сматра игра деце само за забаву и одмор, а у школи рада, ти се дарови употребљују и на озбиљан рад — стварања и интелигенције и моралних човекових вреднота.

Јасно је према томе, да и један „Приручник“ који се упућује учитељима — и самоуцима — и који има ту важност да даје преглед свег оног најпотребнијег за учитељев рад треба показивати и неки степен савремености а не архиварни психолошко-педагошки исказ. Не улазимо у оцену појединости · ове књиге, но проматрајући је по ономе што она у ствари презентира, ми истичемо поново, да је она рађена и спремљена у духу старе школе и истићемо да је већ време да позвани, који сарађују на делу наше елементарне наставе, требају тај рад ослобађати свих недостатака којих је врло много. Поготово наша дидакгика треба да прими у себе нове, здраве елементе који су одраз правилног познавања детета. Чувајмо се антропоморфизма! Деца живе својим посебним животом па макар постојали неки генерални закони човечијег развића. Правила о узгоју и обуци младежи требају бити прилагођена њиховом посебном животу који је у употреби са одраслим човеком посебне своје врсти, кога би могли назвати дечијим. Тим у вези треба и психологију — као помоћну науку педагогије — проучавати и тумачити тако, да се обзир узимље на све главне душевне функције и да она као узгојно и образовно средство буде заиста израз оних животних појава којима се и рад педагогије управља. —

"У Мостару концем октобра 1922. Салих Љубунчић.