Учитељ

300 Учитељ

хичке аномалије наишао је он на једну, која се, за чудо, није могла уврстити ни у који оквир органских условљених нервних болести, те је нужно тражила једно неанатомско објашњење. У то време међутим проширила су се већ била знатно знања о хипнотизму и сугестивним појавама (Нансијска школа), и она су Сћагкођи омогућила да сугестивну методу испитивања примени и код хистеричких појава, које у психолошком погледу имају и сувише сличности, с појавама, које се запажају KOJI. хипнотизираних личности.

је Прво је он пошао од испитивања шелесних симптома код. једних и других појава. Тако је запазио, како укоченост или' узетост појединих делова тела, што се н. пр. у хипнози сугерирају, нису ни мало налик на оне врсте ових појава, које се опажају при стварном оболењу одговарајућих моторних центара А исто се тако мало подударају и у хипнози изазване алшерације осећаја с онима, што долазе од материјалних поремећаја периферијских сензибилних нерава. Све ове сензибилне и моторне алтерације зависе код хипнозе од начина и садржаја сугестије, чије су оне само последици, Т. i. OR моментане: констелације свести сугериране личности.

Каже ли се н, пр. једном сугерираном: „Ваша је рука укочена“ а он ову сугестију прими, то ће код њега у истини: наступити укоченост свију оних мускула, које сугерирани управо под појмом „рука“ разуме, т. ј. биће она укочена сасвим безобзира на "чињеницу, да су мускули руке снабдевени веома различитим нервима. Исто бива и ако се овоме сугерира: „Ви не можете ићи.“ У следећем или лежећем положају моћи ће чак и ход имитирати, али оно, што он управо. себи као „ход“ преставља неће моћи вршити. |

(С истим овим појавама управо сусрећемо се и код хистерије, било да се оне јављају овако појединачно, било у извесним групама, на први поглед без икаква реда, али увек у једној: таквој форми, која се никако не може објаснити просто анатомско-физиолошким односима нашега тела, већ само једним функционим механизмом, који може потицати једино из свести: субјектове. | |

Iocne oBMx CharcotoBux HaTpaxaBaba дошла је новија: психопатологија до таквих резултата, који, изгледа, не остављају више никакве сумње, да су епилепсија и хистерија пси>

.