Учитељ

318 ; Учитељ

данашњици“, како се то смело каже у реклами, с обзиром и на историјска факта и на његову методску страну. |

На трећем месту се каже: „Са примањем хришћанства постала је у Срба Слава или Крсно Име“, а у реклами се каже да је стил у уџбенику јасан и изразит, међутим се

оваквом реченицом и оваквим казивањем ништа јасно не из-

изражава, нити се на овај начин може код деце створити јасан појам о слави и крсноме имену, као карактерном обележају у Срба. По оваквом објашњењу славе у Срба деца неће

· знати савршено ништа о постанку славе у Срба, као и без овога објашњења.

Могли би се навести још многи овакви примери, али и само ови три оваква примера довољна су да се јасно види и: лоша методска обрада градива, а што се једноме старом престоничкоме учитељу не може прогледати кроз прсте.

За доказ са колико се мало пажње у нас израђују школски уџбеници са којима се излази пред свет, „треба навести и овај пример. На једноме месту (стр. 19.) налази се оваква реченица: „На јужнем дељу Србије налази се шумовита планина Копаоник“, ма да се зна да Копаоник одавна није више на јужном делу Србије, већ у средини Србије !

У излагању радње Стевана Немање каже се: „После смрти Манојлове у друштву с Мађарима ошев је земље до Средца“ (стр. 21.) а у излагању радње краља Стевана Дечанског каже се: „Пошто Стеван продре долином Вардара и отме у Мађедонији неке градове од Грка крену се“. (стр. 31,)

Колика непажња и колики грех! Стеван Немања, чија радња треба да се престави као ослобожавање и уједињавање српских земаља, она се преставља као опшмање, а Немања као ошимач! Па и краљ Стеван Дечански отима градове — у Маћедонији ! 1

Није ли очигледно јасно да овако непажљиво изграђени уџбеник мање служи за добро извођење наставе из народне

историје код наше школске младежи, а више као аргуменат

нашим националним непрнјатељима против наших националних интереса»

*

Нека се изради и нов наставни програм, и нека је он израђен најрационалније с обзиром на све прилике и околности,

% 5