Учитељ

Педагошки преглед 323:

данас имају научне вредности. Његово је најглавније дело „Морални поступак, хигијена и васпитање идиота и друге задоцнеле деце у своме развитку“ и у њему је он изнео један рационални метод за васпитање ових несрећника, који је инспирисао толико Марију Монтесори, да је и она на подлози тог метода измислила свој систем Монтесори, тако симпатичан у целоме свету. Зеошп-ови ресултати привукли су пажњу целога света и са свих страна долазили су, да посете његову школу и да се упознаду са његовим методом. Али због политичких разлога Зеошп је морао напустити Француску и отићи у Њујорк, где је наставио свој рад. Утицајем његовим отворене су у Сједињ. државама многе школе за идиоте и он је тамо и умро "28 октобра 1805. Као дредставник школе френастеника његовсе метод може формулисати овако: Идиота треба водити полахо али прогресивно од мишићнег вежбања до вежбања нервBor система, чула и говора; од вежбања чула идејама и појмовима а од ових моралности“. Зегтшп-ови принципи и данас су принципи модерне френастеничке школе, којој је он тако достојни представник.

Ј. Зтоп (1814—1896) био је један од најсимпатичнијих и најжешћих апостбла народне наставе, Као професор и оратор, као писац и министар просвете, бавио се увек са ентузиазмом о школи и био је убеђен, да један потпун систем народне наставе мора представљати у Француској последњу реч двоструке револуције. Међу многобројним публикацијама његовим нарочито се истиче „Школа“, где су прикупљене његове педагошкосоцијалне аспирације. Он је заступао обавезну и бесплатну наставу, износио за то разлоге политичког и економског значаја, заступао лајичку школу али не и атеистичку, захтевао потпуну слободу наставе остављајући држави само право да интервенише онда, кад се Hr предаје изи предаје рђаво. Благодарни француски народ подигао му је величанствени споменик у Паризу на коме су исписане ове његове речи: „Народ, који има најбоље школе, први је народ; ако то није данас, биће сутра“.

У то доба почиње се у Француској стварати једна философска школа, која је донела педагогици два врдо важна ефекта : -· дисциплиновала је боље карактер њеног истраживања и учврстила је њену есенцијалну базу на социологији, Тој је фило-