Учитељ

326 Учитељ

ватрено заступао. Био је затим најжешћи апостол артистичке културе, класичне наставе и нападао је Спенсерову педагошку доктрину, јер је схватао, да један програм састављен из самих научних материја — специјално са правцем сувише утилитарним и сувише специфичким — не само у основним већ и средњим школама, понижава интелигенцију, зауставља образовање најпотребнијих идеалностих и не одговара карактеру националне еволуције. „Постоји један идеализам потребан васпитању специјално у Француској јер је Француска по тенденнијама и традицијама есенцијално-идеалистичка“.

Т. Кгро! је био генијални познавалац најважвијих функција мозга и одличан психо-патолог. Он је посматрао психичке "функције са два гледишта: нормалног и патолошког и био је убеђен, да студија психички болести може да служи за боље упознавање маханизма различитих функција. Његови су најглавнији радови: „Болести памћења“, „Болести воље“, „Болести личности“, „Психологија пажње“, „Психологија ceHTHмената“, „Еволуција генералних идеја“ ит. Д. Он је уређивао чувени часопис „Кеуце рбПозорћрје де la France ede L Entгапсег“, кога је основао 1876 ro. a који је почео - излазити у Паризу. И ако носи назив философског часописа, он се ипак више бавио психологијом и у њему је Рибо писао чланке све до своје смрти 1916 године, |

један од најпознатијих присталица експерименталне психологије у Француској је А. Вгећ, који је основао Лаборгторијум физиолошке пеихологије на Сорбони и који је учинио масу истраживања. Као вредних уредник часописа „12 аппбе рзусћоТосјорпе“, који излази у Паризу, написао је масу чланака и психолошки дела од вредности. _ | Али у Француској данас је најпознатији Н. Вегрзоп „фи-

лософ интуиције“. Он је најпре био професор Више Учитељске Школе, где је предавао философију, а затим професор у СоПеве де Етапсе, Најглавније је његово дело „1' evolution credtrice“, које је издао 1907 год. у Паризу и у коме је изнео срж свога интуитизма, затим „Мабсге еф тетоје“, „Те гпте- ттд. О његовој философији данас постоја „читава литература у свима културним земљама и несумњиво је, да ће он у своје време бити један генијалан философ. Његову философију код нас су топуларисали Бранислав Петронијевић једним чланком у „Ле-

=