Учитељ
Књижевни преглед 343
И ако је народни језик почео крчити себи пута у народне школе још од средњег века, ипак је све до Песталоција био застао у методичкој обради. Тек је Песталоције положио основу методици матерњег језика. Метода је била несавршена; доцније је усавршавана и тек у 19. веку се дошло до потпуне и праве реформе у настави матерњег језика.
Код нас, пак, методички рад не настави матерњег језика почиње са новим животом Срба у Угарској, а у Србији са њеним ослобођењем.
У другом одељку о значају и задатку наставе матерњег језика говори се о психофизиолошком значају говора. Говор је најсавршенији психички облик изразних покрета, и као такав он представља здрав и нормалан телесни и душевни развитак. Подстицај за покретање говорних органа долази од једног нарочитог места у моторном региону велико мождане коре, који се налази на крајњем делу најниже чеоне вијуге, а акустичне говорне представе постају у слушној сфери великога мозга, у сензоричком центру за говор, који се код дешњака налази у левој хемисфери највише слепоочне вијуге, још се у овом одељку говори о постанку оптичке представе при читању и моторно при писању, из чега се види компликованост механизма усменог и писменог говора и да је нужно много и времена и труда да се тај механизам развије до потпуног савлађивања матерњег језика. |
Затим се даље говори O дидактичком значају матерњег језика. Први му је значај у том погледу да развије душевне силе и способности дечје као што су: памћење, машта, разум и мишљење; па онда да уведе ученике у материјалну, и духовну културу, да их упозна са народном прошлошћу и да им даје основу за будућност као и да их оспособи за даље образвовање после школе,
Васпитни значај матерњег језика је што полаже национално и морално васпитање, а циљ учења матерњег језика био би: буђење и развијање непосреднога и трајнога интересовања у области народног језика и народне књижевности. Задатак се састоји 1. у разумевању књижевног језика, 2. у тачностии умешности изражавања и 3, у поступним МУ ученика у народну књижевност.