Учитељ

|D}

i

354 Учитељ

вали ови последњи експерименти. Резултати су, што их пружа бољшевизам, ужасни. Испало је да и политичка слобода и комунизам пате од недостатка човечности. Човек треба да буде на првом месту човек па тек онда политичко и социјално биће. Наука и комунистичка филозофија којом се посланици кому-

низма кљукају на посведневним зброровима и конференцијама

не уноси у душу верног човекољубља или још грозније ни искре човечности. Ради тренутних интереса убијају се хиљаде и милиони буржоазаца, и кад је с њима пречишћено онда се убијају социјалисти па и кад је с овима било у главноме прочишћено почело је међусобно денунцирање клање и убијање.

Све нам то јасно говори у прилог онога, што већ знамо у главноме, да наука и филозофија не могу заменити религију, и да ни наука ни филозофија не могу тако дубоко утицати на срце и душу човека те га препородити и укратити као што је то религија у стању учиниги и што је у прошлости чинила. Усљед овог искуства што га је човечанство постигло у Русији и делом у Мађарској, вредност моралног и религиозног васпитања порасла је и материјалистичке идеале одгурнула назад, а моралне истурила напред. Породица, школа, друштво и држава. после свега преживелога мора од сада много већу пажњу посвећивати моралној страни, јер у колико је човек постао политички слободно биће у толико је потребно да буде моралан и религијом привезано за трећи и истинити пут којим у животу гледи, да у срцу своме носи више човекољубља и да се место бездушности наоружа човечношћу.

У том смислу и код вас се после рата појавио један покрет чији су радници прикупљени око Библиотеке Савремених Религиозно- моралних Питања са циљем да дела на препорођају нашега ·-друштва и предупреди катастрофу нашој отаџбини каку је доживела Русија. У том циљу сваки крупнији догађај у нашем животу треба да буде претресен са овога гледишта. Библиотека је до сада издала књиге: Раш и Морал где је рат претресен свестрано“са гледишта моралног; Вера и Морал унешен друштву где су ове чињенице претресене и оцењене, а у изгледу су још много крупнија питања.

Али по среди тих полемичких ствари уредништво Библиотеке нашло је, како у поговору каже, за потребно да пружи читаоцима једну научну ствар: Молитве на Језеру од еп. Ни-