Учитељ

380 | | Учитељ

је то основно зло, основна погрешка. Зато у елементарној настави мора се осудити свака систематска — логичка употреба анализе и синтезе, па било да би се хтело учинити, у циљу пречишћеног, сређеног сазнања, или у циљу познавања и осећања естетичких и етичких односа.:

Будемо ли, у интересу елементарности образовања, основну наставу обезбедили од надирања сваке, па и емпиричке, систематске анализе и синтезе, онда смо већ самим тим JOU нили препреку и за придолазак системашске „асоцијације“, којом се хоће да утврђује и уопштава оно што се анализом и синтезом у опажању спрема за памћење, за задржавање у · мишљењу. Будемо ли, тако, обезбедили основну наставу и од - извођења асоцијација „по плану“, онда смо тиме наставној елементарности обезбедили оно што је њој најважније: „синтезу утиска“, — остављајући све друго и све даље вишој, средњешколској настави. А оно што буде било од асоцијација у елементарној настави, то ће бити без њиховог ПртИЗРИИНО и

и рационализирања.

Одбацимо ли од основне наставе распоређивање анализа и синтеза. извођења апстракција и детерминација, а стим и све подешене везе, асоцијације представа, онда смо самим тим одбацили и сваки сисшем, као најсложенији облик логичких синтеза и асоцијација, као уређени и учвршћени распоред. апстракција и детерминација. Тиме се коначно напушта шабљон формалних ступњева, као и познати пропис постепености: „од појединог ка општем“, „од КОНКретНОг ка апстрактном“. С тим отпада и брига за „применом“, у циљу генерализације и употребљивости знања. Та је брига била и неоснована и непотребна, већ и по томе што су „генерализујуће апстракције“ ван домашаја ученичког ума. Јер, овај не зна, нити може знати, за чисто логички процес мишљења, којим се из мноштва појединости изводи ошште, као што не може знати за систематско подвођење појединог под опште (дедукција). Али зато, као што је елементарној настави природна елементарна анализа, емпиричка синтеза, психолошка апстракција и неподешена асоцијација представа, тако јој је природна елеменшарна индукција, која значи исто што изазвано узрочно деј-

' О томе: Насшавне Методе ! стр. 61: