Учитељ

390 Учитељ

Исто тако: = Што с мож' самим не тражит је неко, Јер туђинство чешће заборавја. _ Али је од свега природнија и важнија поука, по kojoj: Свак из себе развија успехе,

Алтруизам је садржавао пун смисао устанка и борбе за ослобођење. Слободе је свак, не жељан, могао наћи у планини, четујући хајдучки. Али борба за општу слободу, за народно ослобођење, има шири смисао и виши морал. Пожртвовање је за другог појемно само великим душама:

~ Људству радив и за тебе биће! | ; | Удивљавај — да те узвишују, | Утешавај — да т и слава слједи | Ни тражена, нити понуђена, | Нит ће итко принудит генија | Там' боравит ђе не избро бити, То л га кренут с мјеста остањена!

Москве стег је обељиск духовни. Народу је сушчествоват дужно, _ Ком је смјерје и полизност сродна, K'o и храброст и врлости друге. Свака жртва мања ми се чини, Колик више с у чоештво шири. Плач радости њег жалости волим, – Да би стало пошто год му драго. Отечества не играјте с ползом! Гјесмам крећу с позни нараштаји. јера добри сам бољега љуби, А неважни мрзи пакостљиво.

Судија нам посред груди седи,

А судбина невиђиво срета.

Шта л' је сласти, славе и поштења (С браћом радо живјет и мријети!