Учитељ

394 - Учитељ

drugim granama radinosti. Kakva bi izgledala danas žena, koja bi obukla krinolin i kakav bi izgledao danas pesnik koji bi pevao pesme kao Branko Radičević ili Lukijan Mušicki. Pa ie ipak Branko bio pazumliiv i za svoje vreme i za današnje vreme, jer je bio i umetnik i popularni pisac. Dok danas mi imamo umetnike samo za umetnost a ne i za popularnost. A moda je povukla za sobom i gordost, Jer isto onako kao što se iedna dama delinitivno pogordi kad uspe da najmoderniju toaletu na sebe obuče, tako isto _ i književnik koji se brzao uspte na najviši čutuk i nesvesno gleda na kraj oka sve niže oko sebe. Da ovo he govorimo na pamet da navedem jedan primer. Pokojni Milutin Bojić beše uleteo је= dnoga jutra u redakciju Srpskih Novina na Krfu sav uzrujan: „Više vam neću doći u redakciju“ reče on ljutito, za to što su mu štampali pesmu na drugoj strani „Srıp. Novina“ a nisu na prvoj. Nisam mogao da verujem dotle da jedan tako veliki pesnik može da bude u isto vreme i oxol. Drugi jedan pesnik beše priredio književno veče za čitanje svojih književnih sastava na koje beše pozvao naročito književna lica. Kad mu rekoše treba pozvati i N. književnika on reče: „Njega ne mislim da zovem“. Jer.će za Boga izgubiti od svoje vrednosti ako uz njega sedne i književnik „niži“ od njeja. A taj književnik danas igra vrlo važnu ulogu u književnim krugovima u Beogradu. I tu se pokazalo da lični talenat nema nikakve veze sa ličnom vaspitanošću i sa ličoom kulturom.

Ta oholnost je učinila da mi danas nemamo seosku pripoveiku u žanro Lazarevića, Glišića i Janka Veselinovića, jer to nije i lako spustiti se na nivo nižih i pročitati sastave nepoznatih i |oš neproslaVljenih pisaca. Ta okolnost je učinila da mi nemamo ni dramu iz narodnog života na pozornici, u onom obimu u kom naša nacija u sadašnjim granicama zaslužuje. Ne znam odkuda i zašto je ta okolnost | ozvaničena na jedan vrlo čudnovat način, a na ime: KRomad koji poniknd u narodu i unutrašnjim pozorištima se odigra pre nego u Narodnom Pozorištu, ne može nikad izići pred Narodno Pozorište! Pa makar bio klasične vrednosti. To znači svet

робије одотро 1 ако Ко ргопаде kakvu zlatnu rudu odoždo, to.

se ne priznaje za zlato! Blagodareći toj praksi Beograd još ne sme da zna za Buničeve komade koji se u unutrašniosti igraju sa јеdnim trajnim uspehom. |

Тера је ta stvar imati fini književni ukus. To је isto kao i prefiefinjeni stomak koji ne može da podnese proju i ječmeni hleb,