Учитељ

једна кола заробљене наше деце. 421

Јићиз-ом Ротре-ом, па би се тек онда дошло до уверења, да се ова установа могла назвати пре свачим другим само не школом. Па ипак стварање њено користило је само у толико, што је на децу обраћена засебна пажња и што су била поштеђена физичког рада. Озим редовима је био циљ, да само главним потезима забележи и предаде историји једну патњу наше омладиве у ропству туђину. Довољно је тим пре, што учитељи нису могли остати да до краја прате развој ове школе, Они су сви по казни разрешени, кад су тражили од непријатељске команде, да у смислу свога обећања не вређају национална осећања нашег народа тражењем, да српска деца певају аустро-угарску химну а да је предају српски учитељи. За казну отерани су свиу унутрашњост на телесне радове. Школа је остала. "Остао је једини г. Рад. Томић, само је на место старих добио нове учитеље из Нежидера. После ступања Америке у рат био је отишао и г. Сјагепсе Вагх ипак обећавши, да ће из Швајцарске финасирати школу а извесну је суму при поласку депоновао. Какви су услови после били а какав је рад био непознато нам је. Ако је само било више умешности и смелости код потоњих наставника а више промишљености код г. Томића, данас је поуздано сва имовина ове школе својина наше државе а нарочито библиотека и музички инструменги као поклон једног племенитог дародавца.

Михаиловац, - »

НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

Руж. М. Петровић, учитељица — Београд.

Домаћичке школе.

Оснивање домаћичких школа код нас и њихово уређење. Шта се ради код нас2

О корисној и здравој идеји о оснивању школе за домаћице код нас не треба ни говорити. Свако, ко зна и познаје културне прилике у нас и који H-KDeHo жели напредак нашега · народа свесрдно ће прихвати оснивање тих школа. Јер установљавање оваквих школа утицаће на јачање духсвне и материјалне културе нашега народа, коме је зла историска судбина спречила правилно културно развијање, те је изостао од других народа.