Учитељ

Књижевни преглед 579

културно историјско опажање света или посматрање света према вредностима).

Педагошко-практичка страна заједнице обухвата : 1) домаћу (кућевну, породичну) заједницу са фамилијом; 2) месну општину са местом, 2) покрајинску општину са племеном, 4) отаџбинску општину, државу, са народом; и г) и заједницу са човечанством.

Д-р Лај лепо вели: док педагогија значи теорију и Hpaксу народног васпштања, то политички значи теорију и праксу народног улрављања. Он с правом истиче стару мудрост: што је лошија животна заједница тим ће лошија бити насто· јања по плану удешеног васпитања. У овоме погледу наши оригинадни и врли педагози; г. г. Милош Миловановић и Милош Милошевић посве су на правом путу и штета је само што је Германски хербартизам тако занео наше идејално учитељство да ни дан дани не бегенише на овако шире схватање наше педагогије, изузев“ можда г.г. Д-р М. Шевића, Даворина Трстењака, проте Беговића, Јове Миодраговића Сретена Аџића и још некојих других наших просветника који су свом душом својом настојали да се не очешу ни о германски донкихотизам ни о анголосаксонски санчопансинизам у просветној — школској политици.

У погледу на дело (7а:) наш аутор излаже своје мисли: 1) о делу уопште (рефлексна радња; нагонска радња; афекат и осећај; вољна радња; опажај и мотив; представа о циљу и мотив; чежња; хотимична радња и представа удешена по вољи; диспозициа, нагон, воља; вољна одлука и слободна воља; воља потицај и излагање, условљене радње вољине и начела; промена циља у радњи; појам и суд као радња; и педагошко основно начело); 2) о делу удешеном према осећају и разуму, и 3) о делу према ваљаности (условљене ваљаности неусловљене вредности) и 4) о доживљају и веровању о вери и интересу.

(Наставиће се) Д-р Паја Радосављевић.