Учитељ

Јавна говорнипа 589

могао ако не читати, а оно чути о Учит. Конгресу из уста речитога фра Рока Вуковића) међу којима ће наћи кашолика који су бранили глагољицу или били верни своме стаду, писали за њ и просвећивали га, — онда не знам шта би се имало деци казати с том племену, и то у равној мери с Историјом српског племена како је г. Јовановић у почетку тражио, а при крају сметнуо с ума!,. Он још чиви једну грубу грешку. Као што је разумео тражење независности српске цркве као искључење Грка из цркава у срп. држави, тако је за њ хрватски католички клир — ненародни. Ненародна служба — латински језик и ако не свуд и увек — код њега значи: ненародно свештенство, као да у њему нити је било нити има Хрвата, а у Словенији — Словенаца, већ су то странци. Толико није смео рећи, референт Мин. Просвете и члан Главног Одбора Удружења Југ. Учитељства. Г. Јовановић. смеће с ума, да су баш они свештеници и калуђери које он на стр. 315. спомиње као наше националне борце и мученике, живели и радили у добу, кад није постојала независна српска црква, већ је власт над њом по вољи Турака, дата грчкој цркви. Г. Јовановић изгледа није знао какво је било стање Турске царевине пред Српски Устанак 1804. када су Срби искористили слабост централне турске управе, и јуначком борбом створили слободно огњиште. Он је могао, ако не из историјских дела, оно из Вишњићеве _ песме видети, да је борба у Беогр. Пашалуку отпочела због лоше безбедности и рђавог економског стања, убистава и пљачке, („глобе, зулум“). „Крст часни“ дошао је као етикета слично поступку цара Константина, и г. Јовановић могао је потпуно бити задовољан с оним што сам ја рекао о улози срп"ске цркве, само да је то прочитао.. |

" Сад се тек г. Јовановић бацио (стр. 316.) на „методску обраду градива“ и нашао да ни са методске стране моја Историја није ваљан уџбеник. Ту је краћи, ваљда стога, што мисли да је већ ствар довољно пречишћена. „Велику методичку погрешку“ нашао је опет у говору о Св. Сави.“) Казао сам, после

i B. Ferdo Šišič: „Pregled Povijesti Hrvatskoga Naroda“, Prva knjiga _ Тавтеђ, 1920. зт. 110., 119. и. т. д.

2) Писац ових редова дао је о Св. Сави неколико фрагмената. ну овим листовима, истичући његов просветитељски и државнички. рад: „Срп. Новине“ , Крф, „Народ“ — Калифорнија, „Зраци“, „Нар. Просвета“. Mr. JOBaHOB · МБ се нарочито упео да докаже: да ја нисам схватио значај његова рада!... Па не само ја, него нико до он!..

.