Учитељ

591 те

шега језика. На позоришним листама на пр. не пише се више као некад Цветић, Цветићка, Цветићева, него г. Цветић, гђа Цветић, гђца Цветић, А зашто код презимена жена и девојака изоставити наставке који су одлика нашега језика Па тога, за Бога, нема ни код Немаца ни код Француза, а они су извесно паметнији од нас. Из истог разлога у последње време, по угледу на Французе, почињемо и ми конференцијом називати оно што смо од како је културе наше обележавали лепом речју нашом: предавање. Угледање на странце продужило се још у већој мери после рата. Нема више старих омладинских и дечјих игара наших. Данашњим је дечацима нашим потпуно непозната дивна српска игра лоптом: „мете“, момчад се више не баца „камена с рамена“, женска деца не играју више у колу и не певају „Шибљико !“ Ма и т. д. Све се то сад дало на „футбал“ и „хазен“, То мора бити лепо, јер није наше ! А како је с музиком у том погледу2 Није најбоље било ни пре рата. У музичким школама наша деца су од почетка па за све време учења запајана само немачким и другим туђим мелодијама. Толико година те школе постоје, а нико се од наших музичара није побринуо ца за вашу децу изради етиде, сонатине и др. из мотива наших народних мелодија. Али је пре рата бар код масе народне чувана и гајена народна музика. Цигани су свирали и певали само наше народне. мелоције, на свадбама и забавама играле су се већином српске игре, а у веселим друштвима певале су се српске севдалинке. Данас ни тога нема. Данас се на игран кама и у најзабаченијим паланкама радо играју само ШИМИ, уанстеп, тустеп, фокстрот и друге „модерне“ игре. У позориштима су комаде са српским песмама потисле потпуно опере са туђом музиком. Туђа се музика једино чује и на свима јавним концертима. Али не само то. Сад и Цигани наши почињу да напуштају нашу песму. По угледу на своје колеге из Војводине, и они сад свирају махом мађарске и друге туђе комаде. | . Код таквог стања ствари утешно је констатсвати да је школа, а нарочито народна, једино поље нашег духовног жи-

· вота које још није захваћено туђинштином. Захваљујући више

јакој националној свести својих наставника и њихову правидном појимању васпитачке дужности него прописима закона