Учитељ

698 Учитељ

хађање школе завршује у школама или курсевима дупуњујуЋим, који више мање имају надокнадити недостатак у организацији основне школе. Наше сеоске грађанске школе (нарочито четворогодишње) чине један знатан р!5 према иностраним школама у већини других држава. И образовање нашег учитељства у четворогодишњим учитељским школама надмашује за са сада све северне државе, Француску, Италију и све словенске државе. Истина је, да се то не може рећи за неједнакост наших средњих, стручних и високих школа са одговарајућим школама у осталим државама. Свакако не треба затварати очи пред разним недостацима, које треба да отклони стварна реформа у нашим школама.

Народним школама (основним и грађанским) има се ставити главна замерка, што се истиче као свеколики недостатак, у томе, што је велики број ученика у једном разреду. Мали школски закон је поклонио пажње овоме питању, али га није довољно решио. Он је више имао у вилу финансијску страну у овом погледу, и због тога је наша држава најмање напредна између осталих држава у „погледу броја ђака по разредима. С правом је приметио холандски школски инспектор М155ег који је у јулу посетио. Праг, на одговор, да у Прагу и Чешкој многп разреда има преко 50 ђака: „Зар не треба говорити о правилном односу учитеља према ђацима>“ Такође недостатак ручног рада, који је у напредним државама сасвим уведен и на коме у многима целокупна просвета почива, јесте важно питање. Ове творевине, наших школа и потребу малог школског закона, у томе правцу треба заиста што пре задовољити. У организацији школа треба истаћи недостатак помоћних школа (за децу малоумну, глувонему, слепу, нему, ограничену, затим пак шкела на чистом ваздуху за децу туберкулозну или кратковечну). Замерка средњим школама и стручним јесте недовољна методичка спрема младих професора, чему се до сада при образовању професора повећивало најмање пажње. Та замерка је још важнија и због тога, што у нашу средњу школу улазе најбистрији ђаци из основних школа, који се могу оспособити и најскромнијим методама наставним. Буде ли појачано образовање нашег учитељства (без скраћивања досадашњег стручног образовања а нарочито вежбањем у наставничкој пракси) а пружи ли сеи професорима средњих и

ј