Учитељ

( уџбеницима у основној школи " 641

саморадњу потребна зрелост. Али у овом случају обратимо се овим малобројнијим и интересантнијим изузецима, за које би. се на први поглед могло рећи, да свој успех имају да вежу за ревносну употребу уџбеника. Узмимо дакле оне мале ученике, који кад раде, њих прате пријатна осећања — задовољство који су већ успели да располажу са довољно активне пажње и још рано показују јак интерес за ово или оно. Па ипак се за ту децу не сме тврдити, да много употребљавају „уџбеник сама, и да ће она моћи за дуже време остајати поред отвореног уџбеника непомична, и да ће им то допустити њихова животна енергија, која сваких пет минута код њих тако рећи прелива — кипи, и да онај успех што постижу, не постижу може бити на неки други начин, рецимо само пратећи ствари у школи, или другим речима: да ли њихов изванредан успех непосредно везан за наставникову личност. Чак је примећено код те деце да се најмање сама код својих кућа служе уџбеником. Она готово све слободно време проводе у игрии којој. забави и неспособна су да се мало дуже прикују за књигу. Ну и ова деца су иста као и она из прва три разлога: Бујва, здрава, покребљива: подложна исто тако спољним утисцима као и она из другог разлога. И она тако исто нерадо чине употребу од · уџбеника као и раније помињана деца, просечна, нормална. Али задржимо се на послетку код неколико преосталих случајева, који би још једино и могли послужити као доказ за употребу уџбеника од стране деце, а то су она деца која највећи део времена проводе над књигом. За њих се може рећи да.су обично слабуњава, сува, аменична, туберкулозна скрофулозна, саката, "без једног ока, наглува и т. д. једном речи нису бујна, измена њихових материја није као код оне друге деце минимална је. Она вас подсећају на стармале, она су физички мало зрелија, од оне прве, као црвљива крушка која много брже пожути сазри. од својих друга, ал за то много брже и опадне. Таква деца заиста не показују вољу за трчањем, скакањем и тако слично, већ само читају. Ако би се за њима повели, и ако ова представљају врло мали број, можда би смо пристали да уџ"беницима у основној школи учинимо мало више концесија, али шта на то кажу васпитачи и родитељи2 Да ли је то тако преко "потребно, што та деца чине сама: што држе тело укочено, главу сагнуту, очи упиљене у ситна слова, па још можда у