Учитељ

654 Учитељ

Crta kao šfo brblja, i ne misli da ukrasi svoje crteže, kao.

što ne misli da okiti svoje govore, I kad uspe da svoje crteže stvori razumljivim, zadovoljno je isto toliko i iz istih razloga, kao. kad je njegovo blebetanje postalo razumljivo. Dete po prirodi čini sintezu stvari razumno, izbacuje iz svog crteža nepotrebne detalje, kao god što čini jedno smišljeno odabiranje reči, upotrebljujući prvo (bitne) glavne reči, kao: kuća, kola, konj, lutka, lađa i. t. d. Ovim rečima, koje su vrlo ćesto nakarađene dečijim izgovorom, odgovaraju slike koje su izašle ispod njegovih kreda boja, netačne bez svake sumnje, ali dovolino izrazite za dete.

Naivnost, svežina utiska, sve umetničke osobine, koje ро.

neki put, dečiji crteži imaju naročitu draž, ne zanimaju njihove. tvorce, koji su zauzeti jedino prestavljenim predmetom. Dali je slučajnost stvorila da bude tako graciozan jedan.

takav crtež, a dru>i, snažan, i surov? Zaista ne, jer se karakter

svakog deteta manifestuje u njegovim delima, n njegovom neznanju. i instiktivno. Vrlo često dete prestavlja tačno gest neke ličnosti, sintetiše originalno jednu scenu ili neki predeo; ne treba biti time iznenađen, kao god, kad pravi reileksije na neke netačne primedbe, - ili, kad nalazi reči, koje bi bile vrlo duboke da nisu naivne.

Ma koliko kratko i nevešto bilo u našim očima ovo srestvo:

izražavanja, koje dete poseduje, ono je uvek dovoljno za njega.

Dali zato što njegova imaginacija· zamenjujući njegovu neveštinu pronalazi u svome crtežu više nego šio je umeo, znao staviti, ili.

zato što njegova moć posmatranja, budući slabo razvijena, njegov

crtež u odnosu s njom prestavlja jedan nepotpun utisak stvari?

Može biti iz oba dva razloga, ali jednom pouzdanom činjenicom, potkrepljenom mnogobrojnim naučnim ispitivanjima, činjenim nad dečijim crtežima, utvrđeno je, da se proporcionalno razvijaju kod deteta srestva izražavanja, sa razvijanjem duha posmatranja.

Dete ima intuiciju načina prestavljanja; pronalazi, nalazi, ili izabire svoje postupke tumačenja.

Po tom interesantnije ie i korisnije pomoći St dbnoat розтаапја, перо ograničiti nastavu crtanja u svom apstraktnom, zanatskom delu, dok jedno marljivo vežbanje doprineće savlađivanju mnogo lakše nego najnaučnije teorije, Kako u školi, tako i svuda, treba insistirati na ovo: |

Стапје ne treba da bude samo vežbanje oka i rake, nego.

najviše rad razuma.

тоа а