Учитељ

Почетно читање и писање и буквар 663

исконска. Само је човек у стању да својим звуцима преда најаотпуније своју душу, да изазове смех и сузе, да одушеви. 4дн пева и говори оно што мисли и осећа. Он је природне. звуке оплеменио исто као и животиње и биљке, дао им је јасност, чистоту и потребну силу, и сложио у говор. Звуцима _је дао имена, и учинио их је говорним елементима или гла„совима. Музички инструменти издају звукове а уста гласове.

језици. — Човек може рећи више од 40 гласова. За српски књижевни говор данас треба 30 а за провинцијалне још 2—3 гласа. Другим језицима треба више или мање. Говорни гласови су прости или основни и сложени. Прости: а, оу и бврљљкљи њшђст,х једнако се готозо говоре у свим језицима, а сложени: Bb, Jb, Đ, IH, Md, M, ф, немачки мутници и др. нису општи. Немац, Чех и т, Д. лом

· језик са самогласним р. Русћ љ,њ — а Талијан њ,ђ го-

воре особитом нежношћу и мекотом. Слушате ли говоре талијански, српски, руски, француски, маџарски ви осећате као да вам преко лица превлаче свилу, памук, лан, тежину, чекињу. Чуда од мекоте и тврдоће.

Живи језици мењају се губећи једне а стварајући друге гласове и чистећи их. У Срба су се готово свуда изгубили мутни и носни гласови и замењени су чистим, а сложени (дз, тш, тј, дж,...дј, зј....) слили су се у један потнуно, Зналац леко докаже како речи: гмизати и змија постадоше од корена гам, а од: третије, ронка, дзвоно... постадоше: треће, рука, звоно .... И чисте самогласнике сви народи не говоре једнако. Немци често гутају их, Французи о говоре на 3, Талијани е, Чеси у, и на два начина, према отвору уста. У сваком језику: акцентован глас има другу боју него неакцентован, н. пр. у. тбтов, дижи, мужу... друкчије звуче O, Mu, у прво од другога У старијем срп. језику беше више гласова и, па се прелише или у ј или у чисто пи. Особина је срп. језика да бива све јаснији и гласовима чистији. Ни сви људи не говоре гласове и изразе једнако. Ту играју велику улогу наслеђе, осећајност, "слух и говорни органи. |

Сваки је народ прерадио звук и гласове на свој сопствени начин и путем наслеђа и првих вежбања осигурао им лак изговор. Гласовне и говорне народне особине не смеју се пренеФрегнуши у првом читању.