Учитељ

Почетно читање и писање, и буквар 665

· Видни утисци уопште су најјачи, зато су и видне представе најјасније, Чим дете погледа слику, ма била само од неколико црта, именоваће ствар ако ју је раније видело. Кажем малишану: „То је штампано т“, а он ће „Што ме варашг То је чекић!“ У нашем питању нас интересују зидне представе облика, величине и простора. Занима нас, како ће се слушна нематеријална представа —- глас, представити видном. То. је тежак посао. Невидљиви глас обележити видљивим знаком или словом; глас који је везан за простор времена представити словом, које је везано за облик и просторност места — тешко је. То се мора олакшати, али утиске појачати. Чути глас, казати га, видети туђе слово и читати га, чути туђ глас и написати га, сетити се гласа и написати слово па читати, у мртвим словима наћи и собом оживети туђе осећаје, или своје живе осећаје пренети у мртва слова — све су то духовни послови сложенији од сложенијих. А за сваки од њих треба искуство и прерада његова.

Глас и слово недељиви су као тело и дух. Али, сви народи имају једнаких гласова у говору, а не бележе их и једнаким словима, те постоје разне азбуке, од којих су најважније и најпростије: латиница, ћирилица и готица. Азбуке азијске, које прелазе у стенографију и велики број знакова ометају општу писменост у народу. ~

Човек је опажао, посматрао, па је замишљао, а најзад је то цртао. Цртама и јрликама он је мисли издржавао. Анализом материјалних тела дошао је на анализу говора, пронашао је у њему звучне елементе, а то сазнање беше најзнаменитије у историји писмености. Корак напред донео је слово — посебан знак — за говорни елеменат и за недељиви слог. Створи се азбука.

Анализа разних језика показује неједнаке бројеве гласова. По томе сваки језик морао би имати и своју сопствену азбуку. Латиница има 24, ћирилица 36 а готица 28 слова, а Талијани пишу 22, Французи 26, Срби 30 слова. Због тога се нека слова комбинују за један глас, или се различно читају, или се азбуке прекрајају. Словенима треба више од 30 слова, те латиницу морају допуњавати, рашта је за њих потпунија ћирилица, Вук Ст. Караџић реформисао је ћирилицу за српски језик, и учинио је српски правопис најсавршенијим давши за 30 говорних гла-

Учитељ 5