Учитељ

Иван Филиповић 13

Основна поставка Филиповићеве идеје, као што смо раније нагласили, која је нашла израза још 1886. год. у његовој заклади и аманету следбеницима: да се награде из ње не могу давати списима који би буди у чему подржавали или гајили равдор међу једнокрвним народом Хрватским или Српским јасно сведочи које је његово истинско и право уверење било, које га је руководило у целом његовом бићу и раду. Та идеја је дакле била његова животна водиља. Тој идеји је он неуморно служио. Та идеја га је упутила те је у договору са својим друговима опремио најбоље своје пријатеље и тумаче, на челу с пок, Трстењаком, у Србију на Шабачку Учитељску Скупштину 1893. г. да се упознаду и разговоре с браћом србијанским учитељима, да испитају њихова срца и њихове тежње.

После те посете на брзо је већ Главни Одбор Учитељскога удружења у Београду добио писмо од пок. Филиповића као председника савеза хрв. учит. друштва, у коме вели:

„Саслушав потписани одбор извјешће својих изасланика на скупштину тога удружења у Шапцу неизмерно је изненађен братским дочеком и пријазности, којом су наши изасланици на сваком кораку били сусретани и одликовани. To je доказом најлепших осећаја и узвишених мисли, које воде да се ова два брашска народа што ближе здруже и шако заједничким силама, под геслом просвете, војују противу зајед · ничког непријатеља пи противу свих оних који међу нас желе засијати раздор и неслогу а све на туђинску непријатељску корист“ ... ИТ. Д.

Ове изјаве и ове братске топле речи, које су у оно време могле бити подвучене у Аустрији и обележене можда и велеиздајом да се за њих сазнало, могли би и сада чути многи и многи наши другови, који још нису приступили јединству у нашем колу и нашој сталешкој заједници, и добро упамтити, па о њима размишљати. — А те речи, то су речи нашег великог пророка Ивана Филиповића; оне су израз добро схваћених националних прилика и наше националне будућности.

Враћање посете хрватском учитељству од стране србијанских учитеља — следовало је убрзо.

На отштој скупштини Савеза Хрватских Учитељских. Друштава, на коју су дошли не само чланови ондашњег Глав. Одбора Учит. Удружења у Србији, на челу са нашим вете-