Учитељ

92 Учитељ

25. Dr. M. Offner, Das Gedachtniss, Berlin, 1909, 55, 89, 100, 105-6, 129, 198, 105, 203. 26. Meumaun E, Уозјезипсеп — у све три свеске на више

места и Т.Д. *

У времену када се код нас о раду само декламује и прича, када се наука уопште мрцвари, када је цео наш друштвени живот апсорбовала само политика и страст за каријерама и богаћењем овакав рад и овакав радник као што је др, Паја Радосављевић заслужују да се изнесу као пример за углед.

Желимо нашем вредноме Паји Радосављевићу да дуго поживи на дику и понос народа свога и учитељства и част и славу седагошке науке!

MI. R. Majstorović-Vlaška. Nikolai Ivanovič Pirogov.

Misao o izučavanju vidnih ruskih pedagoških pisaca nije nova u nas. Mogu reći, da nije nova misao ni o izučavanju Pirogova. No ipak Pirogov u nas nije ni naimanje poznat. Sećam se da je pok. M. Đ. Milićević, u nekim svojim pedagoškim raspravama u časopisu „Škola“, dosta često citirao Pirogova i cenio

njegova pedagoška shvatania. Ali je na tome i ostalo!). Neposredan,

pak, povod ovom članku bilo ie delo Pirogov?) (str. 227. c. 30 din.) od S. 1. Štraih-a, koje je izašlo ovih dana iz šlampe. Samo naglašavamo, da je u ovoj Štrajhovoj biografskoi studiji Pirogov pretežno posmatran kao hirurg, dok nas učitelje interesuje više njegova pedagoška aktivnost, na kojoj se ovde naročito zadržavamo.

Pirogov se rodio 13. (po st) novembra 1910. g. u Moskvi. Stupivši vrlo mlad na moskovski medicinski fakultet, on ga Svršava 1828. g. sa stepenom lekara. Nezadovoljan naukom, koje mu ·daju moskovske studije, odlazi na Dorptski univerzitet, koji je —

1) Slobodan sam navesti ovđe moj prevod studije od S. Durilina: _Pirogov i budućnost vaspitanja i obrazovanja, koja ie izašla u „Popotniku“ br. 9—12 i „Narodnom Podmladku“ sv. 8—10 za 1922. g.

2) Može ss» dobiti u kaižari M. J. S'efanoviča — Poenkareova — Beo:grad, kao i druge ruske doratne i poratne knjige.