Учитељ

94 Учитељ

vode, no mnogo i krvi: palo je krjeposno pravo, preživela su se tri krvava rata, ugušen je poljski ustanak, revolucija od 1905. g. i t. d. No i pored svega toga ideje Pirogova nisu dobile svoju primenu. Pojava tih ideja proizvela je neobično mnogo šuma i diskusije, ali one nisu ranije našle primenu zbog toga, što su se oštro razilazile sa birokratskom državnom organizacioom „Boliševička“ Rusija, takođe, ih ne misli sprovoditi.

U svojoj znamenitoj raspravi „Bocnpocbi жизни“,“) Рагосоу veli sledeće: „Ja sve žrtvujem za vaspitanje svoga deteta, i ništa drugo ne tražim od vaspitača do to, da oni vaspitaju dete da bude čovek... To isto neka kažu i učiteli: mi ništa drugo ne želimo do da naši vaspitanici budu ljudi... Neka naposletku i sve društvo ponovi ove reči pune značaja i svi njegovi članovi. Ovim hoće da se kaže da je vaspitanje za-sve, bez razlike položaja i stanja, da je ono neophodno kao so i hleb! Pirogovlievo shvatanje čoveka nije shvatanje čoveka uopšte. Čoveka apstraktnog; čoveka samog po sebi. On je govorio i mislio o čoveku, koji je krvno vezan sa interesima svojih roditelja. On je imao u vidu građanina sa slobodnim, nezavisnim uverenjem i neprijatelja laži u privntnom i društvenom ž volfu.

Svaki može bitt čovek koji se od detinistva naućio potčinjavati materijalnu stranu života moralnoj i duhovnoj. To nije lako. Borba sa samim sobom, sa svojim materijalnim i čulnim težnjama, ili kako kaže Pirogov, borba unutrašnjeg čoveka sa зроliašnjim, vrlo je teška: pre nego što počne borba treba znati cilj borbe. Treba imati čvrsto uverenje u njenu potrebu. A samo onaj može biti čvrsto ubeđen u njenu potrebu, koji od najranijeg doba pronicljivo gleda u sebe, koji je navikao da od detinistva iskreno voli istinu. Ljubav prema istini i uverenje u to šta je istina i šta je laž, predstavlja težak i dugi radi, rad Izučavanja sebe, drugih ljudi i sveta, koji nas okružava.”)

Škola će samo onda postići svoj cilj, veli Pirogov, kad iz nje učenik izađe sa razumevanjem onoga, što Se zove naučna istina, kad je naučio da je izradi iz samog sebe, svesno i samostalno. Samo je onaj postligao istinu, koji je pažlivo izučavao prirodu, ljude, samog sebe.)

+) сна за Сочин. Пирог. томљ I. str. 1900. g. str. 50—51.

5) Isporedi „Pycckan mukoma“ N? 11, za 1906. g. str. 30. 5) 8ос. Ри. 1.279. :